САДРЖАЈ:
1. Увод....................................................................................................................................... 3
2. Историјски развој..................................................................................................................4
3. Састав сената.........................................................................................................................5
4. Моћ сената.............................................................................................................................5
5. Чланство.................................................................................................................................6
6. Доба републике.....................................................................................................................7
7. Доба царства..........................................................................................................................9
8. Senatus consultum ultimum....................................................................................................9
9. Закључак..............................................................................................................................10
Литература...............................................................................................................................11
2
1. УВОД
Сенат
(
лат.
Senatus
) или веће стараца, развио се од већа родовских старешина. То је
стара римска институција, која је за време
краља
имала велики углед и моћ, а у време
ране
Републике
, мишљење сената је било врховна санкција. На почетку
републике
било
је 300 сенатора, да би их у II веку п. н. е. било 600, а у I и 900 чланова. Сенат је био
састављен од актуелних и бивших највиших функционера —
магистрата
, који су
распоређени по утврђеном списку. Тај списак се називао
албум
, по чијем су редоследу
чланови добијали реч на расправама и претресима сената. Председавајући сената се
називао
принцепс
, и налазио се на врху списка у албуму. Није имао извршну власт, али
је морао да одобри скупштинске одлуке да би биле важеће. Принцепси су били
бивши
квестори
и
цензори
, председавали су и износили мишљења и усмеравали
расправу.
Сенат
је
сазиван
од
стране
највиших
магистрата:
конзула
,
претора
,
трибуна
— крајем Републике. Након излагања сазивача и
расправе, сенатори су одлучивали гласањем, носили су тоге са пурпурном врпцом.
Одлучивано је о финансијским питањима — годишњој количини кованог новца, избору
ратне политике, примао је стране државнике на преговоре, одређивао је провинције за
наредну годину бившим конзулима на управу. Сенат је формално био саветодавна
установа, али пошто је био сачињен од саме аристократије, постао је највиша установа
републике. Решавао је
религијска
питања, и доносио одлуку о вредности власти —
диктатури.
Сенат је био најтрајнија институција у римској историји, успостављена у
првим данима града (традиционално основан 753. године п.н.е.). Ова институција је
преживела пад Римског краљевства 509. године п.н.е., пад Римске републике 27. године
п.н.е., поделу Римског царства 395. године, пад Западног римског царства 476. године и
варварску владавину у V
,
VI и VII веку .
Током периода Римског краљевства, Сенат је био саветодавно веће краља. Последњи
римски краљ, Луције Тарквиније, је свргнут након пуча којег је предводио Луције
Јуније Брут, који је основао Римску републику. Током периода Римске републике,
Сенат је био политички слаб, док су извршни магистрати били веома моћни. Пошто је
прелазак са монархије на уставну владавину био постепен, било је потребно много
времена да би Сенат био у могућности да наметне своју извршну власт. У II веку п.н.е.,
Сенат је достигао врхунац своје републичке снаге.
