Seminarski rad iz predmeta
: Pice sa geografskimporeklom
KAFA
Studenti: Dragana Ševic 722/11
i Tamara Biro 883/10
Profesor: Dr Saša Kicošev, redovni profesor
Asistent
:
Đorđije A. Vasiljević MSc
NOVI SAD, 2013
UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I
HOTELIJERSTVO
1
SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................2
INDUSTRIJA KAFE..............................................................................................................4
ISTORIJA...........................................................................................................................4
KAFA U SRBIJI...................................................................................................................7
KAFA I RELIGIJA................................................................................................................7
OBRADA...........................................................................................................................7
KAFA I ZDRAVLJE...............................................................................................................8
NAJREĐA I NAJSKUPLJA KAFA............................................................................................10
NAČINI PRIPREMANJA KAFE.............................................................................................11
ZAKLJUČAK..............................................................................................................................14
LITERATURA.............................................................................................................................15
3
Dve glavne vrste kafe
Arabika - tradicionalna kafa. Čini dve trećine svetske proizvodnje kafe. Ima 44 hromozoma.
Ukrštanjem sa drugim sortama kafe dobijaju se nove hibridne sorte koje pospešuju kvalitet Arabike.
Maksimalni količina kofeina po jednom kilogramu ne prelazi 1,5%.
Arabika je kvalitetna kafa, u ukupnoj svetskoj proizvodnji zastupljena je sa čak 75-80%. Raste na
nadmorskoj visini od 600 do 2000 metara i na plantažama ne dostiže veću visinu od 3 metra. Mladici
treba tri godine da bi počela da cveta. A tek naredne godine, posle prvog cvetanja može dati i prvi rod.
Jedno drvo u proseku daje 1 do 3 kilograma plodova, a u Brazilu (gde je berba samo jednom godišnje)
berba traje od maja do avgusta.
Poznate arabike:
Minas
Santos
Sigri
Maragogip
Kostarika
Moka harar
Robusta - ima jaku, oporu aromu i obično se koristi za dobijanje instant kafe. Drvo daje obilan rod i
otporan je na razne bolesti. Može narasti do visine oko 12 metara, što je dvostruko više od
nepokresnog osetljivog drveta Arabike koja uz to daje i manje roda. u odnosu na svoju težinu. U
odnosu na težinu, zrno Robuste ima do 2,8% kofeina. Robustra i sve ostale vrste kafa imaju 22
hromozoma. Zbog svog gorko-kiselog ukusa, kafa se oično ne pravi samo od Robuste, već se meša sa
određenom količino Arabike. Zbog veće količine kofeina u semenkama može se uzgajati u klimatskim
područjima gde arabika ne uspeva. Koristi se kao jeftinija zamena za arabiku.
Ova vrsta kafe se uzgaja
u Africi i Aziji (Indiji, Indoneziji, Vijetnamu), na nadmorskoj visini do 600 metara).
4
Uzgoj ove vrste je lakši, a otpornija je i na bolesti. Zastupljena je sa 20-25% u ukupnoj svetskoj
proizvodnji. Karakteriše je sitnije zrno, svetlije boje, nepravilnog oblika. Najveći proizvođači su:
Vijetnam, Indonezija, Uganda, Indija i Obala Slonovače.
Industrija kafe
Zemlje uzgajivači kafe.
Danas, industrija kafe zarađuje oko 55 milijardi evra godišnje i po profitu nalazi se na drugom mestu,
odmah posle naftne industrije. Postoji preko 25 miliona porodičnih plantaža u preko 80 zemalja širom
sveta. Procenjuje se da je broj zasađenih stabljika kafe negde oko 15 milijardi. Procenjuje se da se
dnevno popije oko 2,25 milijardi šoljica kafe.
Današnji problem industrije kafe je njena prevelika proizvodnja. Situaciju dodatno komplikuju
politika, ekonomija kao i delovi moćnih kartela. Zbog toga mnogi uzgajivači kafe žive u siromaštvu.
Istorija
Postoji više legendarnih priča o poreklu ovog napitka. Najpoznatija je verovatno priča o etiopijskom
pastiru Kaldiju. Jednog dana je primetio da su njegove koze živahnije nego inače. Primetivši da jedu
crvene bobice jednog žbuna i okusivši ih, iskusio je isti osećaj živahnosti.
Još jedna od legendi je i ona o seiku Omaru kome se pripisuje da je pronašao kafu kada mu je Alah
poslao tajnu poruku.
Šeik Omar je kao učenik pratio svog duhovnika na hodočašć u Mekku, negde sredinom trinaestog
veka. Na putu se njegov učitelj razboleo i preminuo, ali je predhodno Omaru saopštio da će ga posetiti
Alahov govornik i poveriti mu jedan sveti zadatak. Legenda dalje kaže, da se pred šeikom iznenada
