Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA SOCIJALNA EKOLOGIJA
TEMA:
Kako da deca shvate značaj čuvanja vode
Profesor:
Student:
Milan M. Mišković
Rajković Atina
Grupa III
Br. indexa
:
161/10
SADRŽAJ
Uvod.....................................................................................................3
1. Voda i značaj vode..........................................................................4
2. Zagađivanje vode............................................................................6
2.1 KOMUNALNE OTPADNE VODE............................................7
2.2 INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE.........................................9
2.3. AGRO-KOPLEKS (ratrstvo,stočarstvo i prerada hrane)......11
2.4 ZAGAĐIVANJE VODA OTPADNIM VODAMA
TERMOENERGETSKIH OBJEKATA.........................................11
2.5 ZAGAĐUJUĆE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH
POVRŠINA........................................................................................13
2.6 RASUTI IZVORI ZAGAĐIVANJA..........................................14
3. MERE ZAŠTITE VODE................................................................16
4. Ekološke radionice sa decom radi podizanja svesti o značaju vode i njenoj
ulozi............................................................................................18
Zaključak...............................................................................................20
Literatura...............................................................................................21
2
1.
Voda i značaj vode
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića n
a Zemlji. Da bi živa bića mogla da žive normalno,
voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati
prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike.
Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni
hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju,
kažemo
da
je
voda
zagađena.
Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je
veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogih drugih
funkcija.Prema tome voda je: osnov života i medijum odakle je život poteko, neophodna
namirnica za kompletnu biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih
minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor
energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvažnije od svega je da je uslov života a prema
podacima. Svetske zdravstvene organizacije, danas je već kritična situacija sa rezervama
čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za piće.
Čista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa
svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.
Ma koliko se to činilo dalekom proslošću,
voda je izvor i kolevka života
, naša pramajka.
Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udahnuli smo prvi put
ovozemaljski
zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život
na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode.
Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo jedva
sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se nasli.
Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka gubitak
20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce napornije
4
radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje
da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do
3l. Samim tim što je toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je
njom
određen
napredak
celokupne
ljudske
zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena
se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni
nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već
sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne
higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5 miliona ljudi godišnje umire
usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu kada će
potreba
za
vodom
premašiti
njene
zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je
direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili
pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa
osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po jugoistočnoj
Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen
zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti
parametri
su
u
porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim
prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih deponija.
Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan
dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne vode mogu
zaštititi od površinskih zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode,
što je mnogo više od estetike i mnogo bliže razumu.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo
kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu
plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao
5
