Kako lečiti nesanicu

1

MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NIŠU

KATEDRA FARMAKOLOGIJA SA TOKSIKOLOGIJOM

SEMINARSKI RAD

TEMA:

KAKO LEČITI NESANICU?

                                                                                        STUDENTI: 

Ljupka Lovrić 1000F

                                                                                       Natalija Kitanović 1013F

                                                                                      Sabrina Abu Mayyaleh 1030F

                                                                                     Natalija Milenković 1025F

                                                                                    Miloš Grujić 984F

2

Sadržaj:

1. Uvod..........................................................................................................................................3

2. Terapija..................................................................................................................................... 7

2.1.

Nefarmakološka terapija.................................................................................................... 8

2.2.

Farmakološka terapija........................................................................................................9

2.2. 1.

Hipnotici................................................................................................................... 10

2.2. 2.

Benzodiazepini.........................................................................................................10

2.2. 3.

Hlorni derivati (hloralhidrat, triklofos, dihloralfenazon).........................................13

2.2. 4.

Antidepresivi............................................................................................................14

2.2. 5.

Barbiturati.................................................................................................................15

2.2. 6.

Opijati....................................................................................................................... 15

2.2. 7.

Antiepileptici i atipični antipsihotici........................................................................15

2.2. 8.

Lekovi koji se koriste za samomedikaciju................................................................15

2.2. 9.

Antihistaminici.........................................................................................................16

2.2. 10.

Biljni i dijetetski suplementi.................................................................................16

2.2. 11.

Alkohol.................................................................................................................16

2.2. 12.

“Z” lekovi............................................................................................................. 17

3. Izbor leka.................................................................................................................................18

3.1.

Brzina eliminacije............................................................................................................ 18

3.2.

Doziranje..........................................................................................................................18

3.3.

Trajanje i vreme davanja lekova...................................................................................... 19

4. Zaključak.................................................................................................................................20

5. Literatura................................................................................................................................. 21

4

Kategorije poremećaja spavanja

Insomnija je razvrstana na razne načine u nekoliko različitih klasifikacionih sistema. U 

ovom radu koristi se Internacionalna klasifikacija poremećaja spavanja (ICSD-2) kao osnova za 

klasifikaciju insomnija. ICSD vidi insomniju kao jednu od osam velikih poremećaja spavanja, u 

okviru koje se navodi 12 specifičnih insomnija (Tabela 1). ICSD-2 pravi razliku između opštih 

dijagnostičkih   kriterijuma   koji   važe   za   sve   insomnije   i   specifičnih   kriterijuma   za   svaku   od 

dijagnoza.

Kriterijumi za dijagnozu insomnije

Najmanje jedan od navedenih simptoma:

Poteškoće da se zaspi i/ili održi san, spavanje koje ne odmara, problemi sa spavanjem bez 

obzira na postojanje adekvatnih uslova, prerano buđenje

Najmanje jedan od navedenih uticaja na dnevne aktivnosti koje su u vezi sa otežanim 

spavanjem:

Pogoršanje pažnje, koncentracije ili pamćenja; pospanost tokom dana; nesreće prilikom 

vožnje   ili   greške   na   poslu;   zamor;   gastrointestinalne   tegobe;   nedostatak   motivacije; 

promene raspoloženja; poteškoće u komunikaciji sa ljudima; glavobolja

5

                                                                                                                                 Tabela 1

.

Na osnovu trajanja, nesanica se može podeliti na primarnu i sekundarnu nesanicu. 

Kod 

primarne nesanice

se poteškoće sa spavanjem ne mogu objasniti nekim osnovnim 

telesnim, psihičkim problemom ili problemom u okolini. Obično je vezan za specifičan uzrok: 

stresogeni činioci iz svakodnevnog života ili specifični stresogeni činioci, uzbuđenje, bolest, bol, 

promene vremenskih zona zbog putovanja, promena rasporeda spavanja, rad u smenama, svetlo, 

buka itd. Nesanica obično nestaje kada se otkloni uzrok ili se osoba adaptira na njega, mada 

postoje i slučajevi kada poremećaj i dalje ostaje nakon otklanjanja uzročnika istog.

Sekundarna nesanica

  je znatno češća od primarne. Poteškoće sa spavanjem se javljaju 

udružene sa nekim drugim poremećajem ali je uzročnika teško odrediti. Ovaj vid nesanice je 

obično   povezan   sa   lošim   navikama,   psihijatrijskim   poremećajima,   različitim   spoljašnjim 

faktorima,   organskim   oboljenjima,   upotrebom   lekova,   psihosocijalnim   uslovima,   upotrebom 

psihoaktivnih supstanci i drugim poremećajima spavanja.

Rebound (povratna) nesanica

  javlja se prilikom odvikavanja od lekova za spavanje. 

Mozak i telo su prilagođeni za spavanje koje je potpomognuto lekovima i u njihovom odsustvu 

telo   doživljava   nesanicu   kao   odgovor   na   nedostatak   leka.   Povratna   nesanica,   kao   neželjeno 

dejstvo je čest razlog za izbegavanje upotrebe pojedih lekova u slučajevima kada je to moguće. 

1) Insomnije 

Insomnije (specifični poremećaji)

1) poremećaj disanja u vezi sa spavanjem

1) adaptaciona (akutna) insomnija

2) hipersomnije centralnog porekla

2) bihejvioralna insomnija detinjstva

3) poremećaji cirkadijalnog ritma

3) psihofiziološka insomnija

4) parasomnije

4) paradoksalna insomnija

5) poremećaji pokreta vezani za spavanje

5) idiopatska insomnija

6) izolovani simptomi

6) neadekvatna higijena spavanja

7) drugi poremećaji spavanja

7) insomnija posledica mentalnog poremećaja

8) insomnija posledica određenog medicinskog stanja

9) insomnija posledica zloupotrebe lekova ili 
supstanci
10) insomnija koja nije posledica zloupotrebe lekova 
ili supstanci ili poznatog fiziološkog stanja, 
nespecifikovana
11) fiziološka (organska) insomnija, nespecifikovana