1
Fakultet umetnosti Priština - Zvečan
Muzički odsek
Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi
Seminarski rad – Psihologija umetnosti 1
Kosovska Mitrovica, 2020.
2
Uvod:
Umetnost je najsuptilniji oblik ljudske prakse, čiji je cilj stimulisanje ljudskih čula, ljudskog
uma i duha. Uobičajena je podela umetnosti na 7 vrsta: arhitektura, vajarstvo, slikarstvo,
muzika, književnost, pozorište i film. Iako su sve one u velikoj meri zastupljene, muzika
odudara od svih ljudskih delatnosti, kako zbog svoje sveprisutnosti, tako i zbog svoje
drevnosti. Nijedna poznata ljudska kultura, ni danas niti bilo kad u do sada zabeleženoj
istoriji, nije bila bez muzike. Stari narodi su muzici pridavali izuzetan značaj. Prema starim
Kinezima, muzika, odražava harmoniju između neba i zemlje. Heleni su bili duboko uvereni
da muzika utiče na slušaočevu dušu moralno i vaspitno, dok se u Palestini i na području
Mesopotamije, muzika smatrala sredstvom za dobijanje božje naklonosti. O muzici starih
naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica i hramova. U ovo doba se javljaju
prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na
koleno. Tek u hrišćanskom periodu muzika dobija uže značenje kao čisto tonska umetnost.
Ona zvucima izražava osećanje, raspoloženje, stavove i predstave o događajima. Dopire u
našu svest pomoću čula sluha. Sam pojam muzike potiče iz Stare Grčke (mousike - grčka
reč). Kako su u staro-grčkoj mitologiji muze bile zaštitnice umetnosti i lepih veština, pojam
muzika obuhvatao je sve one umetnosti koje su uticale na obrazovanje duha i srca.
Razumevanje zbog čega volimo muziku i šta nas to u muzici privlači jeste prozor u suštinu
ljudske prirode. Svako novo pitanje otvara vidike i um ka razumevanju složenosti muzike,
sveta, iskustava i doživljaja. Kao što je filozof Pol Čerčland primetio, ljudi oduvek teže da
spoznaju svet, kroz čitavu poznatu istoriju. Naša znatiželja je otkrila mnogo toga što je
priroda skrivala od nas: dimenzije prostora i vremena, strukturu materije, mnoštvo oblika
energije, poreklo svemira, prirodu samog života zahvaljujući otkriću DNK. Ipak jedna
misterija nije otkrivena - to je misterija ljudskog mozga i njegovog stvaranja misli i osećanja,
nada i želja, ljubavi i doživljaja lepote, plesa, likovne umetnosti, književnosti i muzike.
Psihologija je nauka koja ima odgovore na neka od tih pitanja - o muzici, percepciji, ličnosti,
kreativnosti i o jedinstvenom instrumentu koji pokreće sve to: ljudskom mozgu.
Muzikoterapija
Očigledno je da muzika utiče na nas hteli mi to ili ne. Kako objasniti ovako snažan uticaj
muzike na čoveka? Istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo najviše se bavi
grana medicine pod imenom
muzikoterapija
čije su osnove postavljenje sredinom 20. veka
u SAD-u. Još 1944. godine u Vašingtonu je osnovana ustanova Music Research
Foundation sa ciljem da istražuje i razvija nove metode kontrole ljudskog ponašanja i
emocija. Ovaj projekat je pokrenula američka vlada zbog potrebe za novim metodama
psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata. Tokom istraživanja naučnici su
brzo došli do zaključka da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne
doživljaje. Zapravo, muzika zaobilazi moždane centre upravnog dela mozga, odgovornih za
razum i inteligenciju i ulazi preko hipotalamusa, raskrsnice emocija i čulnih doživljaja.
Istraživači opisuju: "Kad draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je
osvojen." Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i ako to ne želi. Zato lekari
