Kako se zaštititi od sajber kriminala

FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADŽMENT, EKONOMIJU I

FINANSIJE

KAKO SE ZAŠTITITI OD SAJBER KRIMINALA

Seminarski rad iz predmeta: ORGANIZACIONO PONAŠANJE I KORPORATIVNA

BEZBEDNOST

Mentor: Prof. dr. Branislav Jakić Student: Nataša Popović

Br. Indeksa: E002-07/2016

Beograd, 2017.

Sadržaj

Uvod.........................................................................................................................3

Pojam i oblici sajber (cyber) kriminala....................................................................4

Tipovi sajber (cyber) kriminala................................................................................5

Protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija..................7

Karakteristike učinilaca.......................................................................................….9

Zloupotrebe interneta..............................................................................................10

Borba protiv kompjuterskog kriminala…………………………………………...11

Vrste pretnji i mere zaštite protiv sajber kriminala………...............................…13

Zaključak.............................................................................................................…16

Literatura.............................................................................................................….17

Pojam i oblici sajber (cyber) kriminala

Trebalo je da prođe niz godina od pojave prvih oblika kompjuterskog kriminala do njegovog

definisanja i taman su nastale neke srodne definicije kada se pojavljuje novi fenomen –

sajber (cyber)

kriminal

. Tako pokušavajući da se protumače razmere ovog kriminala i njegove opasnosti, grupa

eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva “kriminal koji se odnosi na bilo koji oblik kriminala koji
se može izvršavati sa kompjuterskim sistemima i mrežama, u kompjuterskim sistemima i mrežama ili
protiv kompjuterskih sistema i mreža”. To je, u suštini, kriminal koji se odvija u elektronskom
okruženju. Ako se pod kompjuterskim sistemom podrazumeva “svaki uređaj ili grupa međusobno
povezanih uređaja kojima se vrši automatska obrada podataka (ili bilo kojih drugih funkcija)” onda je
jasno da bez njih i kompjuterskih mreža nema ovog kriminala. On je kompleksan i čak ga smatraju
kišobran- terminom koji pokriva raznovrsne kriminalne aktivnosti uključujući napade na kompjuterske
podatke i sisteme, napade vezane za računare, sadržaje ili intelektualnu svojinu.

Istovremeno, kompjuterska mreža služi kao mreža za povezivanje raznih subjekata, ona je

podrška i simbol. Naravno ova poslednja uloga je vezana za zastrašivanje, obmanjivanje, uplitanje.
Bitno je da je cyber kriminalu nesporno priznato “svojstvo” kriminala (pri tome ne treba zanemariti
činjenicu da su se pored ovog pojavili i drugi termini: Internet kriminal, eKriminal, kriminal visokih
tehnologija, mrežni kriminal, i sl.) kao “obliku ponašanja koji je protivzakonit ili će biti kriminalizovan
za kratko vreme”.
Može se konstatovati da je cyber kriminal takav oblik kriminalnog ponašanja kod koga je cyber prostor
okruženje u kome su kompjuterske mreže pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz, simbol ili okruženje
izvršenja krivičnog dela. Pri tome se pod cyber prostorom, podrazumeva ili vrsta “zajednice” sačinjene
od mreže kompjutera u kojoj se elementi tradicionalnog društva nalaze u obliku bajtova i bitova ili
“prostor koji kreiraju kompjuterske mreže”. Termin sajber (cyber) prostor prvi je upotrebio Vilijam
Džibson u naučno-fantastičnoj noveli Neuromancer 1984. godine

Ono je veštačka tvorevina koja zahteva visoku tehničku opremljenost, dobru informacionu

infrastrukturu i koji je ničija i svačija svojina, u kome paralelno koegzistiraju virtuelno i realno i kod
koga je komunikacija kolektivna. U takvom okruženju izuzetno je teško govoriti o nacionalnim
razmerama kriminala i društvenoj opasnosti. Zato se ovaj kriminal svrstava u najizrazitiji oblik
transnacionalnog kriminala protiv koga ni borba ne može biti konvencionalna. Pogotovo što društveni,
socijalni i ekonomski kontekst ovog kriminala nije istovetan sa klasičnim transnacionalnim kriminalom
jer za cyberspace važe druga pravila – što pokazuje Globalna studija o organizovanom kriminalu
Centra za prevenciju od međunarodnog kriminala i Instituta Ujedinjenih Nacija.
Iako postoje brojne teškoće u definisanju ovog kriminala, kao što postoji i izražena tendencija da mu
se ne priznaju specifičnosti koje prate kriminal uopšte, ipak je jasno da takvi stavovi ne mogu biti
prihvatljivi jer se ne mogu zanemariti ni zastrašujući načini realizacije ovog kriminala, kao što se ni

posledice više ne mere nekolicinama žrtava, niti desetinama i hiljadama dolara, dinara, evra, već
šestocifrenim brojevima.

Tipovi sajber (cyber) kriminala

Postoje dve sub kategorije ovog kriminala:

Cyber kriminal u užem smislu

- kao svako nezakonito ponašanje usmereno na elektronske

operacije sigurnosti kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima obrađuju;
b)

Cyber kriminal u širem smislu

- kao svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na

kompjuterski sistem i mrežu, uključujući i takav kriminal kakvo je nezakonito posedovanje, nuđenje i
distribuiranje informacija preko kompjuterskih sistema i mreža.

Konkretni oblici ovog kriminaliteta su:

1. Neautorizovani pristup komp sistemu ili mreži kršenjem mera sigurnosti (haking);
2. Oštećenje kompjuterskih podataka ili programa;
3. Kompjuterske sabotaže;
4. Neovlašćeno presretanje komunikacija od i u kompjuterskim sistemima i mrežama;
5. Kompjuterska špijunaža.

Svaki od ovih oblika može se ukrštati sa svakim jer gotovo da ne postoji “čisti” oblik. Tako haking,
pored neovlašćenog ulaska u kompjuterske sisteme i mreže, često obuhvata i uništenje podataka ili
kompjutersku špijunažu (kao što je to slučaj sa upadima na veb sajtove i uništenje ili “prepravljanje”
podataka na njima ili haking i trgovina pasvordima). Izmena kompjuterskih podataka i programa
uključuje i “lansiranje” kompjuterskih crva i virusa što je najčešće praćeno zaustavljanjem rada
kompjuterskog sistema, uništenjem podataka. U mrežama crvi i virusi se u većini slučajeva
“razmenjuju” elektronskom poštom, a ne retko to čine i hakeri prlikom neovlašćenog pristupa.

Od dela cyber kriminala u širem smislu najčešće se pojavljuju:

1. Kompjuterski falsifikati
2. Kompjuterske krađe
3. Tehničke manipulacije uređajima ili elektronskim komponentama uređaja
4. Zloupotrebe sistema plaćanja kao što su manipulacije i krađe elektronskih kreditnih
kartica ili korišćenje lažnih šifri u nezakonitim finansijskim aktivnostima.