Fakultet za biofarming
Bačka Topola
Seminarski rad iz biovoćarstva i
biovinogradarstva
Kalemljenje
Naši su preci održavali zanat „kalemljenja voća“
stotinama godina. Bio je to vrlo cenjen zanat.
Nažalost, sve je manje ljudi koji znaju „kalemiti“ voće,
a koji bi na taj način mogli produžiti vek domaćim
sortama voća.
Kalemljenje voća je poznato već nekoliko hiljada
godina. Kalemljenje voća je način oplemenjivanja
divljih u pitome voćke. Radi se o (vegetativnom)
razmnožavanju voćki na način da se prenose
istovetne osobine fidema – kalema na „novu“ do tada
obično divlju voćku (podlogu).
2. Vreme kalemljenja voća
Voće se može kalemiti u toku cele godine. Kada su u pitanju najraširenije
i najjednostavnije tehnike kalemljenja voća, koje se obično izvode „za
svoje potrebe“ i u „kućnoj radinosti“, tj. kalemljenje voća metodama „na
procep“ ili „pod koru“, tada bi „idealno“ vreme za kalemljenja voća bilo
za:
- trešnje, "ašlame", hrušćevi i višnje - od kraja januara do kraja marta,
- kruške, šljive, dunje, kajsije, breskve i mušmule - od početka marta do
početka aprila,
- jabuke - od sredine marta do sredine maja meseca, itd.
Kad kalem, odnosno grančica, ispupi, prolećno kalemljenje (na procep ili
pod koru) te voćke je završeno za tu godinu. Navedeno vreme
kalemljenja voća je dato okvirno i isto treba uskladiti s mesnom klimom i
vremenskim prilikama. S druge strane, kalemljenje na pup se obavlja od
kraja maja do kraja septembra, a najbolje u mesecu avgustu. Ovo je
najefikasniji način kalemljenja za rasadničku proizvodnju.
3. Vremenski uslovi za
kalemljenje
Najbolje je voće kalemiti po
oblačnom vremenu (kad je „omorina
“ što bi narod rekao) i kad ima
relativno povišen procenat vlažnosti
u vazduhu. Treba izbegavati
kalemljenje po kiši, prejakom suncu
(preko 20 °C), na temperaturi ispod
nule, te po jakom i toplom vetru.
Idealna temperatura za kalemljenje
bi bila ona između + 5 do + 10
stepeni °C.
Englesko spajanje
