Калкулација
тј. израчунавање цене коштања, дефинише се као поступак
распоређивања укупних трошкова на носиоце.
Циљ
утврђивања цене коштања је да се сваки производ оптерети оним
износом трошкова које је својом производњом изазвао. Тиме се омогућава
ефикаснија контрола трошкова и ствара основа за доношење низа пословних одлука,
као што су:
-
одлуке о висини продајне цене производа
-
одлуке о начину повећања обима производње
-
одлуке о производњи или набавци појединих производа
Остварење циљева калкулације, условљено је поштовањем одређених
принципа, као што су: тачност, прилагодљивост, документованост, благовременост,
прегледност и упоредивост калкулације са другим калкулацијама.
Калкулације се могу поделити према:
- времену израде
- начину израде
Према
времену израде
, калкулације могу бити:
- претходна (планска)
– саставља се пре почетка економске активности, на
основу норматива трошења елемената производње или процењеног износа
трошкова.
-
међукалкулација
– обрачун цене коштања у току процеса производње, како
би се контролисали трошкови и поредили остварени и планирани трошкови.
-
стварна калкулација
– врши се по завршетку пословних активности на
основу стварно насталих трошкова
Према
начину израде
, тј. методу распоређивања трошкова на носиоце,
калкулације могу бити:
-
дивизиона
калкулација
- калкулација
еквивалентних бројева
- калкулација
везаних производа
-
додатна
калкулација
Дивизиона калкулација
– Калкулација која се примењује за распоређивање
трошкова на хомогене (једнородне) производе и услуге. Да би се утврдили трошкови
на основу дивизионе калкулације, потребно је утврдити укупне трошкове настале на
одређеном месту трошкова и поделити те трошкове укупном количином производа
производеном на том месту.
Раздвајање трошкова на директне и индиректне је у овом случају сувишно,
зато што се трошкови у свом укупном износу расподељују на једнородне производе.
CK = UTr
Q
