2 POJAM I FUNKCIJE KAMATE
Kamata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se placa iz viška vrednosti koje
odbacuje pozajmljeni capital. Ona je uvek deo bruto profita i zato je uvek manja od njega.
Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana
za indeks cena i odredjuje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne
banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata je cena za odricanje od
likvidnsti; 2. Marks: kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove produktivne upotrebe; 3.
Kejnzijanci: kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere
preduzetnika; 4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih
cena.
Najznacajnije f-je kamate su: faktor formiranja štednje, faktor racionalne upotrebe sredstava,
faktor upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja finansijskog tržista, faktor efikasne
alokacije sredstava, faktro monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor za
funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele dohotka,
faktor za medjunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti novca i koriscenje
kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike.
1
Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne i dugoročne kamatne
stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni poslovi banaka, krediti centralne
banke, medjunarodni krediti) postoje: realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je deo viška
vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.
3 MEHANIZAM KAMATNIH STOPA
3.1 Kamatne stope centralne banke
Transakcije na tržistu novca odvijaju se po odredjenoj ceni – kamati. Kamata se najčešće
odredjuje u odnosima izmedju banaka uz uvažavanje situacije koja je na tržištu, zatim izmedju
banaka i njihovih komitenata, kao i poslovnih banaka i centalne banke. Kamatna stopa se
slobodno formira na tržištu kao odraz odnosa ponude i tražnje novca i tada se prilagođavanje
vrši prema eskontnoj i lombardnoj stopi centralne banke, diskontnoj stopi cen.ban. na hartije od
vrednosti tržišta novca, neto kamati koja se formira na internacionalnom trzistu novca. Kam.
1
Osnovi monetarne ekonomije, Dr Siniša Ostojić, Data Status, Beograd 2008.
3
stope su uglavnom odraz stvarne tražnje novca. Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj
centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama kao osnovni kanal emisije primarnog
novca. Lombardna kamatna stopa je kamatna stopa centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga
hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama. Diskontna kamatna stopa je
ona po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti na tržištu novca od strane centralne
banke. Rediskontna kamatna stopa je ona stopa po kojoj banka vrši otkup ranije emitovanih
hartija od vrednosti koje se već nalaze na tržištu novca i po pravilu je viša od diskontne stope što
utiče na visinu rashoda i prihoda banaka.
3.2 Operacije centralne banke na otvorenom tržištu
Centralna banka se direktno uključuje u operacije kupovine ili prodaje kratkoročnih hartija od
vrednosti na tržištu.. Tu se uglavnom radi o obveznicama tj. državnim hartijama od vrednsti ali i
sopstvenim obveznicama i obeznicama drugih subjekata. Open market policy operacije imaju
zadatak da izazovu željene promene u masi novca i kredita u privredi (likvidnost), da deluju na
visinu i strukturu kamatnih stopa tj. opšti nivo privredne aktivnosti. Svaka prodaja hartija od
vrednosti od strane centralne banke znaci povlačenje novca iz opticaja i to je odraz restriktivne
monetarne politike banke, sto ce biti praceno rastom kamatnih stopa i hartija od vrednosti. I
obrnuto.
3.3 Eskonta politika i tržište novca
Eskontna politika sastoji se u podizanji u spuštanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje
kredite poslovnim bankama u cilju delovanja na kreditni potencijal banaka pa tako i na
celokupne robno-novčane odnose, zaposlenost i nacionalni dohodak (proizvodnju).To je
zvanična cena novca u privredi od koje dalje zavisi kamata po kojoj ce poslovne banke
odobravati kredite svojim komitentima. Povecanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljniji
uslovi za reeskonte kredine centralne banke i primenjuje se kada se na tržištu oseća veca kolicina
novca i inflacioni poremecaji. I obrnuto. Diskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka
naplacuje date kredite uglavnom poslovnim bankama ali i drzavi. Promenom diskontne stope
menja se cena zvaničnog novca i monetarni uslovi na finansijskom tržištu, pa se prema tome
diskontna stopa povecava kod inflacije tj. uvodi se restiktivna monetarna politika. I obrnuto.
4
