Kamata kao cena novca: analiza tržišnih mehanizama i teorija

Kamata kao cena novca

- 1 -

SADRŽAJ

1

UVOD................................................................................................................................. - 2 -

2

POJAM I FUNKCIJE KAMATE ..................................................................................... - 3 -

3

MEHANIZAM KAMATNIH STOPA............................................................................... - 3 -

3.1

Kamatne stope centralne banke .............................................................................. - 3 -

3.2

Operacije centralne banke na otvorenom tržištu

.................................................. - 4 -

3.3

Eskonta politika i tržište novca

............................................................................... - 4 -

4

TRŽIŠTE NOVCA

............................................................................................................. - 5 -

5

TEORIJA FORMIRANJA TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA

........................................ - 6 -

5.1

Teorija preferencije likvidnosti............................................................................... - 6 -

5.2

Teorija kreditnih fondova........................................................................................ - 7 -

5.3

Teorija inflatornih očekivanja

................................................................................ - 7 -

6

PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM

I INFLATORNA KAMATNA STOPA......... - 8 -

6.1

Tražnja za novcem

................................................................................................... - 8 -

6.2

Ponuda raspoloživih kreditinih sredstava

............................................................ - 10 -

6.3

Ravnotežna kamatna stopa

.................................................................................... - 11 -

7

EKONOMSKI ČINIOCI KOJI UTIČU NA KAMATNE STOPE

................................. - 11 -

7.1

Uticaj ekonomskog rasta........................................................................................ - 11 -

7.2

Uticaj usporavanja ekonomskog rasta ................................................................. - 12 -

7.3

Uticaj inflacije na kamatne stope.......................................................................... - 12 -

8

ZAKLJUČAK

................................................................................................................... - 13 -

9

LITERATURA................................................................................................................. - 14 -

10

POPIS DIJAGRAMA...................................................................................................... - 14 -

- 3 -

2 POJAM I FUNKCIJE KAMATE

Kamata  je  cena  upotrebe  zajmovnog  kapitala  i  uglavnom  se  placa  iz  vi

š

ka  vrednosti  koje

odbacuje  pozajmljeni  capital.  Ona  je  uvek  deo  bruto  profita  i  zato  je  uvek  manja  od  njega.

Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana

za indeks cena i odredjuje odnos na tr

ž

istu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne

banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata je cena za odricanje od

likvidnsti;  2.  Marks:  kamata  je  cena  zajmovnog  kapitala  i  to  njegove  produktivne  upotrebe;  3.

Kejnzijanci:  kamatna  stopa  treba  biti

š

to  niza  da  bi  se  podstakle  investicione

ž

elje  i  namere

preduzetnika; 4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih

cena.

Najznacajnije  f-je  kamate  su:  faktor  formiranja

š

tednje,  faktor  racionalne  upotrebe  sredstava,

faktor  upotrebe  sredstava,  faktor uspe

š

nog  funkcionisanja  finansijskog  tr

ž

ista,  faktor  efikasne

alokacije sredstava, faktro monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor za

funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele dohotka,

faktor  za  medjunarodno  kretanje  kapitala,  faktor  za

š

tite  realne  vrednosti  novca  i  koriscenje

kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike.

1

Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoro

č

ne i dugoro

č

ne kamatne

stope;  Na  osnovu  kamata  prema  vrstama  poslova  (kreditni  poslovi  banaka,  krediti  centralne

banke,  medjunarodni  krediti)  postoje:  realna  i  nominalna  kamatna  stopa.  Kamata  je  deo  vi

š

ka

vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.

3 MEHANIZAM KAMATNIH STOPA

3.1 Kamatne stope centralne banke

Transakcije  na  tr

ž

istu  novca  odvijaju  se  po  odredjenoj  ceni

–

kamati.  Kamata  se  naj

č

e

šć

e

odredjuje u odnosima izmedju banaka uz uva

ž

avanje situacije koja je na  tr

ž

i

š

tu, zatim izmedju

banaka  i  njihovih  komitenata,  kao  i  poslovnih  banaka  i  centalne  banke.  Kamatna  stopa  se

slobodno  formira  na  tr

ž

i

š

tu  kao  odraz  odnosa  ponude  i tra

ž

nje novca  i  tada  se  prilago

đ

avanje

vr

š

i prema eskontnoj i  lombardnoj stopi centralne banke, diskontnoj stopi cen.ban. na hartije  od

vrednosti  tr

ž

i

š

ta  novca,  neto  kamati  koja  se  formira  na  internacionalnom  trzistu  novca.  Kam.

stope  su  uglavnom  odraz  stvarne  tra

ž

nje  novca.  Eskontna  stopa  je  kamatna  stopa  po  kojoj

centralna  banka  odobrava  kredite  poslovnim  bankama  kao  osnovni  kanal  emisije  primarnog

1

Osnovi monetarne ekonomije, Dr Siniša Ostojić, Data Status, Beograd 2008.

- 4 -

novca. Lombardna kamatna stopa je kamatna stopa centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga

hartija od vrednosti daje kredite  za likvidnost poslovnim bankama. Diskontna kamatna stopa je

ona  po  kojoj  se  vr

š

i  emisija  i  otkup  hartija  od  vrednosti  na  tr

ž

i

š

tu  novca  od  strane  centralne

banke.  Rediskontna    kamatna  stopa  je  ona  stopa  po  kojoj  banka  vr

š

i  otkup  ranije  emitovanih

hartija od vrednosti koje se ve

ć

nalaze na tr

žištu

novca i po pravilu je vi

š

a od diskontne stope

š

to

uti

č

e na visinu rashoda i prihoda banaka.

3.2

Operacije centralne banke na otvorenom tržištu

Centralna  banka  se  direktno  uklju

č

uje  u  operacije  kupovine  ili  prodaje  kratkoro

č

nih  hartija  od

vrednosti na tr

ž

i

š

tu.. Tu se uglavnom radi o obveznicama tj. dr

ž

avnim hartijama od vrednsti ali i

sopstvenim  obveznicama  i  obeznicama  drugih  subjekata.  Open  market  policy  operacije  imaju

zadatak da izazovu

ž

eljene promene u masi novca i kredita u privredi (likvidnost), da deluju na

visinu  i  strukturu  kamatnih  stopa  tj.  op

š

ti  nivo  privredne  aktivnosti.  Svaka  prodaja  hartija  od

vrednosti od strane centralne banke znaci povla

č

enje novca iz opticaja i to je odraz restriktivne

monetarne  politike  banke,  sto  ce  biti  praceno  rastom  kamatnih  stopa  i  hartija  od  vrednosti.  I

obrnuto.

3.3

Eskonta politika i tržište novca

Eskontna politika sastoji se u podizanji u spu

š

tanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje

kredite  poslovnim  bankama  u  cilju  delovanja  na  kreditni  potencijal  banaka  pa  tako  i na

celokupne  robno-nov

č

ane  odnose,  zaposlenost  i  nacionalni  dohodak  (proizvodnju).To  je

zvani

č

na  cena  novca  u  privredi  od  koje  dalje  zavisi  kamata  po  kojoj  ce  poslovne  banke

odobravati  kredite  svojim  komitentima.  Povecanjem  eskontne  stope  stvaraju  se  nepovoljniji

uslovi za reeskonte kredine centralne banke i primenjuje se kada se na tr

ž

i

š

tu ose

ć

a veca kolicina

novca  i  inflacioni  poremecaji.  I  obrnuto.  Diskontna  stopa  je  stopa  po  kojoj  centralna  banka

naplacuje  date  kredite  uglavnom  poslovnim  bankama  ali i  drzavi.  Promenom  diskontne  stope

menja  se  cena  zvani

č

nog  novca  i  monetarni  uslovi  na  finansijskom  tr

ž

i

š

tu,  pa  se  prema  tome

diskontna stopa povecava kod inflacije tj. uvodi se restiktivna monetarna politika. I obrnuto.