korišćenje finansijskih sredstava ili, izražena u procentima, kamata je naknada koju
zajmoprimalac placa zajmodavcu za privremeno korišćenje novca ili kapitala. Smatra se daje
kamata nastala u ugovoru o zajmu (kreditu), na osnovu koje se njena primena proširila i na
druge odnose. U domaćoj terminologiji, za kamatu se upotrebljava i latinska reč interes, koja,
u klasičnom latinskom jeziku, znači naknadu štete.

Analizi stvarne cene korišcenja bankarskih kredita (loan pricing) posvećeno je relativno

malo pažnje u domaćoj literaturi. Razmatranja kamatnih stopa su u teoriji i empirijskim
radovima imala puno dogmatizma i jednostranosti, isključivosti i predrasuda. Mnogi naši
ekonomisti su kamatu posmatrali kao idejno, a ne kao ekonomsko pitanje, što je i uslovilo
korelaciju kamatne politike banke s institucionalnim sistemom naše privrede.

Sa afirmacijom zakona tržišne privrede kamata, kao cena finansijskih sredstava i

instrument ekonomske politike, dobija sve veći značaj. Pred ekonomskom teorijom i praksom
se postavlja veoma složen zadatak utvrđivanja mesta, značaja i funkcije kamate u bankarskom
sistemu. Kamatna stopa može u izvesnom smislu da predstavlja indikator privredne situacije i
da održava situaciju koja trenutno dominira na finansijskom tržištu. U uslovima neizvesnosti o
budućim promenama kamatne stope želja za likvidnošću raste. Otuda je kamatna stopa
psihološki fenomen.

Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike bankarskog

sektora. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinamičnih promena u bankarskom
okruženju,   kamatne   stope   banke   se   često   menjaju   i   usklađuju   sa   novonastalim   uslovima
poslovanja banke. Visina kamatne stope treba da stimuliše adekvatnu ponudu i da ograniči
tražn ju finansijskih sredstava kako bi se održala ravnoteža među njima. Budući daje stopa
korisnosti sredstava uvek veća u sadašnjem vremenu u odnosu na neko buduće vreme, otuda je
i   kamatna   stopa   kao   izraz   cene   korišcenja   odgovarajućih   novčanih   i   finansijskih   resursa
različita   i   saglasna   određenoj   stopi   njihove   korisnosti.   Jedan   od   osnovnih   razloga,   koji
predstavlja   spiritus   movens   za   navedenu   temu   i   odgovarajuća   istraživanja,   jeste   što   se
analizom   može   dati   doprinos   saznanju   o   celovitom   i   sistematskom   obuhvatanju   različitih
aspekata   kamate,   funkcijama   i   posledicama   kamate,   kao   cene   formiranja   i   plasiranja
finansijskih resursa. Povezano sa prethodnim, ova analiza se šire koncipira, odnosno obuhvata
i   teorijske   i   funkcionalne   osnove   kamate,   kao   fenomena   tržišne   privrede.   Ispravnom
teorijskom   interpretacijom   pružaju   se   mogućnosti   za   praktično   rešavanje   i   razumevanje
problema kamate u bankarstvu, kao i perspektiva delovanja kamatne politike u bankarskom
sektoru.   Pored   navedenih,   razlog   više   za   istraživanje   navedene   problematike   nalazi   se   u
potrebama i zahtevima svih učesnika koji stupaju u određene poslovne veze i kontakte u cilju
ostvarivanja zacrtane monetarne i ekonomske politike. U tom smislu je upravljanje nivoom
kamatne stope značajno za ostvarivanje uloge i ciljeva ekonomske politike. Treba imati u vidu
daje glavni transmisioni kanal monetarne politike kamatna stopa.

Analiza kamatne stope pruža odgovore na brojna pitanja, među kojima su sledeća: koja

je uloga i značaj kamate u ekonomskom procesu, šta određuje visinu i promenu kamate,
istraživanje   mogućnosti   primene   pojedinih   savremenih   metoda   i   tehnika,   analiziranje
dosadašnje   kamatne   politike   banaka,   kao   i   da   se   pruže   odgovori   za   teorijsko   i   egzaktno
razrešavanje   brojnih   problema   i   dilema   pri   konstituisanju   kamate   u   uslovima   inflacionih
pritisaka, što je najozbiljniji problem nacionalnog privrednog sistema.

Diplomski rad

PRVI (TEORIJSKI) DEO RADA

1.Geneza kamate

1.1. Poreklo i opravdanost kamate

Kamata, kao društvena pojava, jedna je od najstarijih finansijskih transakcija, koja

vremenski seže u duboku prošlost čovečanstva. Da su kamate stare koliko i ljudsko društvo
upućuju nas mnoga istraživanja i mnogi izvori poznati u nauci od najstarijih vremena do
danas. Studije mnogih etnologa i sociologa pružaju dragocene podatke o nastanku zajma.

Poreklo kamate u pojedinim ranim civilizacijama uslovljavaju mnogi faktori. U to vreme

bila je dominantna zatvorena kućna privreda, veliki uticaj prvobitnih oblika svesti i
primitivnih mentaliteta. Na jednoj strani, zajam se javlja kao pomoć u nevolji, pri čemu je
aspekt solidarnosti dominantan, a na drugoj strani, javlja se zajam sa kamatom, koji postaje
izvor nereda, pobuna, da bi se najčešće završio gubljenjem imovine, slobode, pa čak i života.

U pojedinim periodima, prvobitna zajednica je davala pečat društvenom i istorijskom

razvitku svetskih prostora. Prema mnogim etnološkim istraživanjima kredita, u prvobitnoj
zajednici, pretpostavlja se daje kredit prethodio kovanju novca više od 2000 godina. To znači
daje kredit, ne u današnjem smislu te reći, postojao pre običnih mera vrednosti ili sredstva
razmene. Praoblici današnjih kredita javljali su se kao: darovi, beskamatni zajmovi i zajmovi
sa kamatama, od kojih svaki ima svoju genezu. Zajam je imao izuzetno potrošan karakter, s
obzirom na to daje njime dužnik spašavao život od gladi. Kod prvog zajma se podrazumevalo
vraćanje glavnice, nakon određenog vremena, što predstavlja nagoveštaj klasnih oblika
kamate, pri čemu se plaća odgovarajuća cena za upotrebu. Kamate su plod novca, odnosno
zajma, ali je ulogu novca u prošlosti vršila i stoka, kao prvo sredstvo plaćanja - prvi novac.

literaturi postoji stanovište da su predmeti zajma najčešće bili hrana, žito, volovi, robovi i dr.
Zajam se u početku davao u naturi, uglavnom u žitu, a zatim i u novcu (najčešće u srebru).

Zajam sa kamatom prvi se put pojavio u odnosima između pripadnika različitih etničkih

grupa. Zajam nije izgubio karakter prijateljskog gesta, ali kamata u pravom smislu te reci ne
predstavlja izraz zahvalnosti, nego može da ima negativne posledice. Smatra se da je zajam sa
kamatom nastao u odnosima između zajednica kada kolektivna svojina ustupa mesto
individualnoj, a klanska solidarnost ličnom egoizmu.

Među narodima starog veka, slabim ili jačim intenzitetom, bio je raširen prezir prema

zelenašima.   Ovakav   negativan   stav   prema   kamatama   može   se   objasniti   činjenicom   da   je
zelenaštvo bilo uzrok mnogih teških posledica. Reč usura bila je poistovećena sa zelenaštvom
tj. naplaćivanjem interesa iz zajma. Usled nedostatka robe i novca kamate sve više rastu.
Zelenaši su, naročito za vreme ratova, podizali kamate na zajmove i bogatili se. Zbog kredita
koji   se   neproizvodno   troši   i   usled   pritiska   visokih   kamata   dužnici   padaju   u   sve   veće
siromaštvo. U da se ukaže na praktična pitanja kamatne politike. Imajući u vidu aktuelnu
ekonomsku   situaciju,   razmatra   se   uticaj   svetske   ekonomske   krize   i   njene   posledice   na
globalnom nivou i na kamatnu politiku bankarskog sektora Srbije.

Za srednjovekovnu Srbiju, kao i za ostale države u feudalizmu, zajednička karakteristika

bila je velika moć crkve. Crkva je postajala sve jača i moćnija zbog veličine poseda, koji je iz
godine u godinu postajao sve veći, zahvaljujući darovima od strane vladara. Manastiri

Rose, P, Hudgins, S, Bankarski menadžment i finansijske usluge, "Data status", Beograd, 2005., str., 119.

Diplomski rad

dok su kamate na zajam trgovcu ili manufakturisti opravdani, jer oni svojom sposobnošću
mogu da uvećaju novac. Iako su ekonomisti u periodu merkantilizma pravili razliku između
preduzetničke dobiti i kamata, većina njih je sledila shvatanje Nikolasa Barbona {Nicholas
Barbon, 1640-1698) da kamatu sačinjava veći deo poslovne dobiti - onaj deo poslovne dobiti
koji proizilazi od korišcenja fizičkog kapitala i prihoda od fizičkog kapitala u istom smislu u
kojem je renta prihod od zemlje, a nadnice prihod od rada.

Klasična misao o kamati zastupa stav da kamatna stopa zavisi od "stvarnih" faktora,

potražnje za kapitalom, tj. želje za investiranjem, s jedne strane, i ponude kapitala, s druge
strane, kao funkcije želje za štednjom. Kamatna stopa se smatrala činiocem koji uspostavlja
međusobno ravnotežu između tražnje za investiranjem i volje za štednjom.

Sintezu ekonomske misli do pojave Kejnza čini neoklasično shvatanje. Ekonomska

misao neoklasičara odnosi se na period funkcionisanja kapitalizma u uslovima perfektne
konkurencije kada "nevidljiva ruka" automatski uspostavlja uslove ravnoteže na tržištu. Prema
neoklasičnoj teoriji kamatne stope, kamatna stopa je funkcija štednje, investicija, ali i promena
u obimu novca i promena u želji za likvidnošću.

Među mnogim ekonomistima koji su proučavali kamatu u kapitalizmu, posebno se ističe

Karl Marks. Marks u analizi kamatne stope polazi od razmatranja kamatonosnog kapitala i
cepanja profita na kamatu i preduzetničku dobit. Pošto je kamatonosni kapital roba siti
generis, kamata je njegova cena, koja se kao i kod obične robe utvrđuje ponudom i tražnjom.
Marksova teorija je sintetička, jer se poziva i na institucionalne i na monetarne faktore.

Džon Majnard Kejnz ukazao je na neusklađenost pretpostavke klasičara o nezavisno

povezanim varijablama, što je imalo za posledicu rušenje cele navedene šeme koja je bila
zasnovana na nepromenjenom dohotku. Iznoseći svoje stavove o prirodnoj kamatnoj stopi,
Kejnz je dao definiciju kamatne stope koja obezbeđuje jednakost između iznosa štednje i
iznosa investiranja. Kejnzova ekonomska politika je usmerena na snižavanje kamatnih stopa,
jer on smatra da niža kamatna stopa podstiče investicije, formirajući tako povoljniji odnos
između marginalne efikasnosti kapitala i kamatne stope.

Kao posledica "kontrarevolucije" na Kejnzove ideje, u ekonomskoj teoriji javili su se

monetaristi sa tezom o ingerentnoj stabilnosti tržišnih ekonomija. Po njima, nesmetano
funkcionisanje tržišnog mehanizma se može osigurati preko čvrste monetarne politike.
Monetaristi, nasuprot Kejnzu, zastupaju stav da se monetarnom politikom ne može regulisati
ili fiksirati nivo kamatnih stopa, osim kratkoročno, i da se kamatna stopa ne prilagođava
ponudi novca. Zagovornici monetarističkih shvatanja polaze od toga da novac ima glavnu
ulogu u ekonomskim kretanjima i predstavlja osnovni faktor privrednog razvoja.

Konačno, treba ukazati na tri važna objašnjenja formiranja tržišnih kamatnih stopa:



prvo, teorija preferencija likvidnosti se zasniva na finansijskim stanjima (stok
koncept). Kamatne stope su determinisane odnosima između tražnje i ponude
novčanih resursa;



drugo, prema teoriji kreditnih fondova, nivo kamatne stope se određuje u
zavisnosti od odnosa ponude i tražnje uzajmljivih finansijskih sredstava na
finansijskom tržištu na kome se posmatraju ukupni finansijskih tokovi i kreditni
transferi u ulaganja u hartije od vrednosti;



treće,   teorija   očekivanja   pretpostavlja   da   su   raspoložive   sve   informacije   o
budućem   nivou   kamatnih   stopa.   (Maršal   i   Kejnz   su   prvi   ekonomisti   koji   su
očekivanja   uveli   u   ekonomsku   nauku,   a   Fišer   je   osnivač   tzv.   adaptivnih

Mishkin, F, Monetama ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, "Data status", Beograd, 2006., str., 105.