Београдска пословна школа-Висока школа струковних студија
СЕМИНАРСКИ РАД
КАМАТНЕ СТОПЕ
Ментор: Студент:
Др. Душица Карић Маја Грбић
3цј/0022/15
Вршац, децембар, 2016.
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................3
1. ПОЈАМ И УЛОГА ФОРМИРАЊА КАМАТНЕ СТОПЕ.................................4
2. ТЕОРИЈА КАМАТЕ И КАМАТНЕ СТОПЕ.....................................................5
2.1.
Савремене теорије.............................................................................................6
2.2.
Теорија кредитних токова.................................................................................8
2.3.
Теорија рационалних очекивања......................................................................9
3. ВРСТЕ КАМАТНИХ СТОПА..........................................................................10
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА
Пословне финансије
1. ПОЈАМ И УЛОГА ФОРМИРАЊА КАМАТНЕ СТОПЕ
Камата је цена коју зајмопримац – дужник плаћа зајмодавцу – кредитору за употребу
позајмљене суме – главнице у одређеном временском периоду. Камата се изражава кроз
каматну стопу као однос номиналног износа камате и главнице. Уобичајено је да се камата
везује за годишњи период. Ако је, на пример, дужник позајмио 100 новчаних јединица на
период од једне године са обавезом да уз главницу врати и 10 новчаних јединица камате по
доспећу, каматна стопа ће износити 10 % ( изражена апсолуним бројем она је 0,10 ). Према
томе, у кванитативном погледу каматна стопа је израз цене уступљених средстава.
Квалитативно, она је цена употребе капитала, те је стога условљена његовом способношћу
да креира вишак.
У најопштијем изразу, каматна стопа изражава цену коришћења кредитних и новчаних
ресурса на финансијском тржишту. Висина каматне стопе као цене коришћења кредитних и
финансијских ресурса је повезана са стопом корисности средстава у односу на време
њиховог коришћења. Стопа корисности средстава увек је већа у садашњем времену у
односу на неко будуће време, па је и каматна стопа као израз цене коришћења одговарајућих
новчаних и финансијских ресурса различита и сагласна одређеној стопи њихове
корисности. То је и основна разлика садашње и будуће потрошње, односно одлагања
потрошње у облику штедње и стицања имовине у неком будућем временском периоду.
Уопштавајући то са становишта макро аспекта, може се рећи да каматна стопа представља
инструмент уравнотежавања између обима штедње и понуде капитала ( кредита ) са тежњом
финансисјких ресурса и мобилности капитала . За пословање банке је важно познавање
суштине и улоге каматне стопе на макро, али и на микро нивоу. Микро аспект каматне
стопе, са становишта банке, у погледу управљања ризиком каматне стопе веома је значајна.
Бројне су врсте банкарских послова у којима променљивост каматне стопе може бити један
од узрока лошег пословања банке, нарочито у нестабилним економским условима ( какви
су, на пример, услови инфлације ).
Каматна стопа је битан, а може се рећи и најважнији инструмент функционалног пословања
банке.
Пословне финансије
5
2. ТЕОРИЈА КАМАТЕ И КАМАТНЕ СТОПЕ
Током читавног XIX и XX века камата није била монетарни феномен.
Наиме, класична теорија сматрала је да је камата саставни део профита који се преноси на
зајмодавца актом отплате кредита показујући на тај начин да представља резултат
производне функције реалног капитала ( производна теорија камате ). Зајмодавац преноси
на предузетника функционалну способност капитала и наплаћује камату за уступљени
капитал. Постојање профита ( приноса ) на уложени капитал у процесу производње је извор
камате као што је постојање производног капитала нужно за валоризацију штедње, јер
владање над садашњим новцем је владање садашњим ресурсима, који могу бити претворени
у будуће робе, уз профит. Постојање профитне стопе један је од разлога што становништво,
које би могло и само да упосли новац профитабнлно није вољно да га уступи без неке
накнаде.
Подела профита на:
- Камату – која припада зајмодавцу и
- Предузетничку добит – која припада предузетнику,
Одређена је понудом и тражњом зајмовног капитала. Класична теорија претпоставља
идентичност акумулације – штедње и инвестиција, односно сам чин штедње је истовремено
и чин инвестирања, чиме се занемарује карактер камате као временске вредности новца.
Ово обележје камате важно је посебно са становишта вредновања различитих
инвестиционих могућности.
Маркс је делио схватање класичне теорије. То је проистицало како из утицаја класика, тако
и по Хилфердинговом мишљењу, из утицаја околности енглеског новчаног система тог
доба.
Класична теорија није познавала посебне законитости формирања каматних стопа на
тржишту новца и капитала, независно од стања производње. Такође она није објашњавала
посебне разлоге склоности зајмодавца ка штедњи који би, независно од уступања
акумулације предузетника, могли да објасне камату. Образложење овог другог питања
иницирао је тек Берн Барвек, почетком XX века. Он је сматрао да је камата премија на
садашња добра која се остварују у размени за будућа добра.
