Тема:
КАМИЛИЦА
(Matricaria chamomilla)
Camomile German - Camomille vulgaire
.
1. Увод
Лековито биље је са нама од када постоји људски род. Биље служи као
основа за многе лекове, а наука је омогућила да супстанце које оно нуди ,
постану много јаче и делотворније на здравље. Лековито биље није
алтернатива ... Лековите траве су лек и здравље!За сваку болест, чак и за ону
најтежу што изгледа неизлечива, у природи, у лековитом биљу можете наћи
лек , само га је потребно пронаци. Важно је знати шта се чиме лечи, односно
која је лековита биљка најпогоднија за коју врсту болести. За лечење болести
велике могућности дају нам мешавине лековитог биља. Лековито биље је дар
природе који требамо уз мало труда потражити, потрудићу се се да што
детаљније у свом раду опишем лековиту биљку која има широку примену.Та
једна од најраспростраљенијих биљака са широком применом је камилица.У
овом раду камилица ће бити описана кроз њене морфолошке особине,услове
успевања,агротехничке мере,гајење као и кроз начине припремања чајева,
тинктура и слично како би вам дао што исцрпније информације. Не мора увек
да се користи тешки арсенал фармакологије, пре свега ако се ради о некој
мањој нелагодности. Модерни човек се, нажалост, претворио у пасивног
потрошача лекова, који одговорност за своје здравље, готово увек преноси на
свог лекара.Три четвртине свих здравствених тегоба могу се лако
дијагностификовати и није увек неопходан лекарски преглед. Прехладе,
зачепљења, гастритис, колитис, главобоља и тако даље, могу се успешно
одстранити или умањити подложност обољевању, природним мерама, кроз
промену исхране и начина живота.
Слика 1. Камилица
Ко свесно подстиче здрав начин живота, тај је спреман да подржи и
друге у таквом настојању и пружи им помоћ.“ Тинктуре, есенције, чајеве и
остало припремате и користите на властиту одговорност и увек делотворно
делују,јер у природи је лек. Последњих година интересовање за лечење
лековитим биљем знатно је порасло. Томе умногоме доприносе нежељене
појаве и компликације у терапији савременим синтетичким средствима јаког
~ 4 ~
2.1.Легенда о камилици
Према причи, краљица свих вила природе нареди малим вилама да
свака обоји по један цвет . Нека се свака вила натопи дугиним бојама и
пренесе их на цвеће и поља.
Виле одабраше боју и тако љубичица постаде љубичаста,плава боја прекри
различак,зелена се распростре по пољима,љутић постаде жут,наранџаста је
обојила невен,а дивљи мак постаде црвен…Све су виле учествовале у бојењу
осим мале виле Магдалене која је остала да се игра са лептирићима.Више
није било боја.Краљица љутито нареди:Хоћу да будеш одговорна за боју
неког цвета.Снађи се.Магдалена угледа сиве цветиће по пољима,седе на један
и поче да откида једну по једну латицу бришући сузе.Примети да латице
постају беле као њена хаљина.Тада пресрећна схвати да је пронашла своју
боју.Белу.Поче да лети од једног до друог цветића украшавајући ливаду
белим тачкицама.Од тада наша поља красе беле раде и камилица.
3.Морфолошке и физиолошке одлике камилице
Име камилице настало је од грчких речи цхамаи (што значи на земљи)
и мелон (јабука), дакле буквални превод речи камилица био би "јабука на
земљи". Камилица (лат.
Matricaria chamomilla
) је у народу још позната и као
раменак, титрица, прстенак, попадија, боливац, милица - трава, миланка,
гамилица, камил - теј, кокошњак, царев цвет и горчак.
Слика 2.Морфолошке карактеристике камилице
~ 5 ~
Камилица је једногодишња зељаста биљка, висине 30-60 цм. Висина
зависи од земљишта на коме се биљка налази. Листови су седећи, двоструко
до троструко перасто раздељени, уски, светлозелене боје и без длачица
Стабљика је разграната, може бити усправна или повијена, висока од 5–100
цм, што зависи о различитим чиниоцима. Цветна главица је пречника 1,5-2,5
цм, а састоји се од много збијених цветова учвршћених на широкој ложи. По
ободу главица има 15-18 језичастих белих латица у зракастом распореду.
Дужина ових латица је 4-8 мм, а ширина 2-3 мм. Жути цевасти или фертилни
цветићи су левкастог облика, при дну срасли у цев. Цвет има
карактеристичан пријатан мирис, а укус мало нагорак и ароматичан.Корен је
рачваст, не продире дубоко у тло, што зависи од влаге у тлу.Цвета крајем
априла и маја.Једном цвету је потребно за пуни развој од 20-25 дана.
3.1.Хемијски састав и употреба
Садржај етарског уља у камилици је прилично неуједначен. Наша
камилица има етарског уља у границама од 0,2 до 1%. Гајена има већи
проценат етарског уља од самоникле. Главни састојак уља је азулен, који је
носилац карактеристичне плаве боје уља. Од садржаја азулена зависи
квалитет уља. Главни хемијски састојак и носилац љековитог дејства
камилице је етерско уље којега има и до 1,9 %. У састав уља улазе моно-
и сесквитерпени, од којих су најважнији лактони – матрицин и матрикарин.
Код дестилације воденом паром из матрицина настаје хумазулен. Осим тога,
нађени су и други сесквитерпени, фарнезен и кадинен, као и један алкохол –
бизаболол и један кетоалкохол, карпинска киселина и сл. Из цветова су
такође изоловани и флавоноиди: апигенини (слободни), патулитрин и
апигенин-7-гликозид, као и кверциметрин. Од кумарина, доказани су и
изоловани умбелиферон и хернаиарин, један ситостерин, холин, Б-каротин,
аскорбинска киселина, односно витамин Ц, полисахариди и још неке
органске киселине.
~ 7 ~
5.Гајење камилице
5.1.Обрада земљишта
Земљиште за камилицу треба припремити током лета, а најкасније до
почетка јесени, тј. у септембру. Нарочито је важно да се земљиште што
раније обради у оним крајевима где нема довољно атмосферских талога.
Према томе, обрађивање земљишта треба отпочети одмах после скидања
претходног усева. Дубина орања за камилицу, ако се гаји на слатинама, не
треба да пређе 10-15 cm. Орањем на већој дубини изваљују се велике бусе и
грудве, које се касније површинском обрадом тешко могу да уситне. Осим
тога, постоји и опасност да се дубоким орањем испрана натријумова со врати
у горње слојеве земљишта, па да се на тај начин још више заслани. На
нормалним земљиштима за камилицу се оре до 30 cm дубоко. При
обрађивању земљишта за камилицу највећу пажњу треба посветити
уништавању коровских биљака. Камилица, која се на истом месту гаји више
година, обично је прилично закоровљена. Нарочито велику штету могу да јој
нанесу вишегодишњи корови, као и они са широком лисном површином
(горушица).
Огледима је установљено да најбољи принос камилица даје ако
земљиште има pH 7-8,2, што значи да на неутралном и слабо алкалном
земљишту најбоље успева.
5.2.Плодоред
Камилица нема изражене захтеве па се може производити и у
монокултури две до три године.Производња у монокултури је у предности је
сетва појединих година несигурна па се системом, заливађивање“добија
релативно сигурна култура.Камилица се заливађује тако што се после бербе
преостале цвати оставе да сазреле. После када сазру оне се не беру,већ се
једном или два пута парцела подрља тешком дрљачом.Тако се семе помеша
са земњом и до јесени ниче нова.
Квалитет и род камилице највише зависе од избора преткултуре. Добра
је свака преткултура која се уклони пре августа јер за сетву у првим роковима
тло треба припремити крајем августа.
