Kapital( snaga i adekvatnost) banaka u RS

UNIVERZITET U ZENICI

Ekonomski fakultet u Zenici

Odsjek: Računovodstveni i revizijski menadžment

Pristupni rad iz predmeta Bankarstvo

Lejla Herceg

KAPITAL (SNAGA I ADEKVATNOST) BANAKA U RS

Pristupni rad

Zenica, 2016

S A D R Ž A J

UVOD........................................................................................................................................................1

1. KAPITAL BANAKA: POJMOVNO ODREĐENJE, OBILJEŽJA I FUNKCIJE KAPITALA...................................2

1.1 Funkcije bankarskog kapitala..........................................................................................................2

1.2 Oblici bankarskog kapitala..............................................................................................................3

1.3 Planiranje potreba za kapitalom.....................................................................................................4

1.4 Programi povećanja kapitala u bankama.......................................................................................6

2. PREGLED STRUKTURE I INDIKATORA  BANAKA U RS (2010-2016).......................................................7

2.1 Struktura dioničkog kapitala banaka u RS......................................................................................7

2.2 Adekvatnost kapitala banaka u RS..................................................................................................8

2.3 Finansijska poluga...........................................................................................................................9

3.4 Koeficijenti kapitala........................................................................................................................9

3. PRIMJERI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA BANAKA U RS: INDIKATORI ADEKVATNOSTI KAPITALA
................................................................................................................................................................11

3.1 Racio analiza pokazatelja bilansa stanja.......................................................................................11

3.2 Pokazatelji finansijske strukture banaka u RS..............................................................................12

ZAKLJUČAK..............................................................................................................................................13

LITERATURA............................................................................................................................................14

2

1. KAPITAL BANAKA: POJMOVNO ODREĐENJE, OBILJEŽJA I 

FUNKCIJE KAPITALA

Vrlo često se susrećemo sa pojmom kapital pokušavajući da definišemo šta je zapravo kapital. 

Iako   djeluje   jednostavno,   vrlo   je   teško   precizno   odrediti   pojam   kapital.   Danas   ljudi 

poistovjećuju pojam kapital sa pojmovima kao što su novac, profit, imovina i sl. „Za bankare i 

mnoge njihove konkurente riječ kapital ima posebno značenje. Pod tim pojmom uglavnom se 

podrazumijevaju sredstva koja su uložena od strane vlasnika finansijske kompanije.“ [Rose, 

Hudgins,   2005].   Vlasnici   ulažu   svoj   novac,   koji   se   stavlja   na   raspolaganje   kompaniji   uz 

očekivanje da će im taj novac donijeti zadovoljavajući nivo zarade. Osim sredstava uloženih 

od   strane   vlasnika,     kapital   čini   i   godišnja   zarada   koju   vlasnici   investiraju   u   finansijsku 

kompaniju, jačajući time njene rezerve. Kapital je ključni faktor koji treba razmotriti prilikom 

procjene   sigurnosti  i   zdravog   poslovanja   banke,   te  služi  kao   temeljna  odrednica  kreditne 

sposobnosti banke. Također, kapitalna osnova služi kao sigurnosna mreža za različite rizike 

kojima je banka izložena. [Greuning, Bratanović- Brajović, 2006].

1.1 Funkcije bankarskog kapitala

Kapital u bankama obavlja niz funkcija koje su karakteristične za finansijske institucije, i 

obezbjeđuje   neometano   poslovanje   finansijskih   institucija.   Iz   tog   razloga   postojanje 

adekvatnog nivoa bankarskog kapitala je od izuzetne važnosti za menadžment banke. Prema 

Hadžiću (2009) razlikujemo slijedeće funkcije bankarskog kapitala: 

1. Kroz uplaćeni kapital obezbjeđuje se dozvola, kao i organizovanje i operativni rad 

banke   prije   obezbjeđenja   depozita-   da   bi   banka   počela   da   funkcioniše   moraju   se 

pripremiti   sredstva   kojima   se   angažuje   poslovni   prostor   neophodan   za   rad   banke, 

tehnika i tehnologija i sl.

2. Doprinosi   stvaranju   povjerenja   klijenata   i   kreditora-   visina   kapitala   govori   o 

potencijalu banke, sa čime je povezano i povjerenje koje građani i kompanije imaju u 

banku   i   sa   povećanjem   kapitala   to   povjerenje   u   pravilu   raste.   Kapital   banke 

omogućava   nesmetano   funkcionisanje   i   u   uslovima   nestabilnosti   na   finansijskom 

tržištu.

3. Predstavlja   izvor   obezbjeđenja   rasta   i   razvoja   banke-   veličina   kapitala   banke 

omogućava širenje spektra usluga koje banka pruža, omogućava uvođenje savremenih 

informacionih tehnologija u rad i time efikasnije poslovanje banke.

3

4. Regulator je rasta banke, jer diktira tempo rasta održiv na dugi rok- Centralna banka i 

druga   regulatorna   tijela   postavljaju   bankama   određene   standarde   koji   povlače 

istosmijernost   između   povećanja   kapitala   banke   i   rasta   kredita,   odnosno   rizične   i 

nerizične aktive banke.

5. Štiti od rizika time što može apsorbovati gubitke- u slučaju finansijskih i operativnih 

gubitaka banka može najprije ići nadoknadi na teret rezervi, a kada je to nedovoljno 

poseže za kapitalom.

Navedene funkcije kapital može obavljati samo ukoliko je njegov nivo u konkretnoj banci 

adekvatan   ambijentu   u   kojem   banka   posluje,   prirodi   njenih   pretežnih   aktivnosti,   kao   i 

zahtjevima regulativnih organa. Minimalan nivo kapitala koji banci omogućuje da na duži rok 

podnosi   gubitke   uz   očuvanje   sposobnosti   poslovanja,   smatra   se   standardom   adekvatnosti 

kapitala. [Stankić, Živković, Krstić, 2010]

1.2 Oblici bankarskog kapitala

Prilikom traženja odgovora na pitanje šta čini kapital jedne banke, odnosno koji su osnovni 

oblici bankarskog kapitala, treba naglasiti da je pomenuta struktura bankarskog kapitala u 

savremenim tržišnim ekonomijama znatno složenija u odnosu na istu u manje razvijenim 

finansijskim   sistemima.   Prema   uslovima   Prvog   bazelskog   sporazuma   izvori   bankarskog 

kapitala su bili podijeljeni u dvije osnovne vrste: primarni kapital i sekundarni kapital. 

Prema Ćiroviću (1995) uži krug primarnog kapitala čine redovne dionice, viškovi fondova 

kapitala i zadržani profiti. U vlasnički kapital u širem smislu ulaze i preferencijalne dionice 

koje su neograničenog trajanja. U konačnici u sastav primarnog kapitala ulaze i rezerve u vezi 

sa gubicima po osnovu bankarskih zajmova. Preferencijalne dionice sa ograničenim trajanjem 

kao i subordinirane obveznice sa dužim rokovima čine sekundarni kapital banaka.

Redovne dionice su permanentan izvor finansiranja, koji nema fiksnu ročnost i funkcioniše 

sve dok banka postoji s tim da može biti umanjen za otpis gubitka u poslovanju banke. 

Preferencijalne dionice mogu da budu sa neograničenim rokovima i u tom slučaju ulaze u 

sastav primarnog kapitala, a kada su u pitanju preferencijalne dionice koje imaju rokove 

povlačenja   svrstajemo   ih   u   sastav   sekundarnog   kapitala.   Preferencijalne   dionice   imaju 

prioritet u odnosu na redovne dionice kod isplate dividendi, ali imaju subordiniranu poziciju u 

odnosu   na   prava   deponenata   i   drugih   kreditora.   Subordinirane   obveznice   su   dugoročne