KARAKTER I ULOGA CENTRALNE BANKE
Ekonomska suverenost zemlje određena je, između ostalog, i monetarnom
suverenošću koja obuhvata monetarni, valutni i devizni sistem. Monetarna
su-verenost usko je povezana sa ekonomskom suverenošću zemlje.
Međutim, u najnovi-jem periodu na nivou EU došlo je do prenosa te
suverenosti na nadnacionalni nivo Unije (zajednička valuta i centralna
banka). U slučaju naše zemlje, u vreme postojan-ja SRJ između 1992. i
2003. godine, jedinstvena država imala je različite centralne banke i različite
valute.
Nezavisnost centralne banke veoma je bitna za uspostavljanje racionalnog
funkcionisanja finansijskog i uže posmatrano bankarskog sistema zemlje,
preko kojeg utiče i na racionalno ponašanje privrednih subjekata u realnom
sektoru. Au-tonomija centralnih banaka se meri stepenom slobode
odlučivanja u kreditno - monetarnoj i deviznoj politici. Zavisne centralne
banke imaju mali stepen slobode i najčešće sprovode vladinu politiku i pod
direktnim su ingerencijama nadležnih ministarstava. Nezavisne centralne
banke su samo relativno nezavisne, jer je reč o koordinaciji mera razvojne i
ekonomske politike. Nezavisne centralne banke su ge-neralno govoreći u
onim zemljama koje su po zakonu u ingerenciji parlamenta, pre nego one
koje su potčinjene ministarstvu finansija. U većini zemalja centralne banke
su potčinjene ministarstvu finansija, a u ređem slučaju parlamentu (SAD,
Nemačka, Švajcarska, Švedska, Holandija). Nezavisnost centralne banke je
pretpostavka njene efikasnosti i zavisi od niza faktora:
Nezavisnost centralne banke od državnih organa, koja se ogleda kroz
ekonomsku (pri izboru instrumenata monetarnog regulisanja) i političku
nezavisnost (pri utvrđivanju monetarnih agregata);
Nezavisnost članova organa centralne bake (guverner, odbor guvernera,
savet);
Pravni status banke je relevantan takođe, banke je nezavisnija ukoliko je
proceduralno teže menjati njene ingerencije
1
.
Novija istraživanja dovode u vezu stepen uspešnosti i nezavisnost centralne
banke i ukazuju na Nemačku i Švajcarsku centralnu banku kao nezavisne i
uspešne, sa stanovišta postizanja stabilnosti, kao i stope rasta zapošljavanja,
kao ciljnih funkcija.
Koncept centralne banke, njene funkcije, monetarna politika i mere
monetarnog regulisanja podređeni su osnovnoj ciljnoj funkciji centralne
banke, a to je obično stabilnost njene valute. Šira definicija centralne banke
osim stabilnosti valute, kao ciljeve postojanja određuje i likvidnost
privrednih subjekata u unutrašnjem plat-nom prometu (PP) i plaćanjima
prema inostranstvu, kao i monetarnu i deviznu kon-trolu bankarskih
subjekata. Brojne su i druge specifičnosti centralnih banaka, koje su
određene istorijskim, ekonomskim i drugim specifičnostima privrede
Na međunarodnom planu centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa
multirateralnim finansijskim organizacijama IMF, WB, EBRD, BIS.
Centralne banke imaju i specifične uloge, kao što je napr. razvojna funkcija
u zemljama u razvoju, gde se centralna banka javlja kao izvor tzv. mekih
(povoljnih) kredita za sek-tor čiji se razvoj podstiče. Funkcije centralne
banke se određuju striktno zakonskom regulativom, jer se pridaje veliki
značaj efikasnom i racionalnom funkcionisanju ove ustanove.
Treba imati u vidu da ona nije profitna institucija, iako raspolaže sopstvenim
izvorima prihoda (prvenstveno po osnovu novčane emisije tzv. Senjoraže),
već je njena osnovna funkcija uspostvaljanje i održavanje monetarne i
privredne stabilnosti nacionalne privrede
ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE
Organizacija centralne banke zavisi od političkog i administrativnog ustrojst-
va zemlje, kao i od razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog
sistema zemlje.
U pogledu vlasništva ona može da bude
u potpunosti državna banka, privatna i
mešovitog oblika svojine.
Centralna banka je obično konstituisana kao akcionarsko društvo, čiji kapital
po pravilu pripada državi. Čak i kada država raspolaže samo delom kapitala
ili se kao ak-cionari centralne banke pojavljuju poslovne banke ili druge
finansijske organizacije, postoji veoma čvrsta veza između države i centralne
banke.
Do 1936. godine većina banaka bila je privatna,osim Švedske, Rusije,
Finske, Bu-garske, koje su bile u državnom vlasništvu. Od tada veći broj
centralnih banaka je nacionalizovan (Danska, Kanada, Novi Zeland, Bolivija
i Gvatemala), da bi naciona-lizacija dobila na zamahu nakon 1945. godine
(Engleska, Francuska, Nemačka, Ho-landija, Čehoslovačka, Jugoslavija,
Mađarska, Rumunija).
Mešovito vlasništvo opstalo je u nizu zemalja (Španija, Japan, Venecuela,
Paki-stan). U Belgiji polovina kapitala pripada državi, a u Japanu udeo
javnog vlasništva iznosi 55%.
Pretežno ili čak potpuno privatno vlasništvo centralne banke je relativno
retko (Grčka, Italija, Južnoafrička Republika, Portugal, Čile)
Osnovni modeli organizacije centralne banke:
jedinstvena centralna banka, složeni sistem centralne banke, nadnacionalna
centralna banka.
Sistem centralne banke – znači da postoji više banaka preko kojih central-na
banka obavlja svoje funkcije, a najčešće jedna od banaka ima ulogu koor-
dinatora aktivnosti, pri čemu je bitno da se odluke donose brzo i izvršavaju
efikasno i pored složenosti ovakvog sistema. Ovako je koncipiran Sistem
federalnih rezervi SAD (
Federal Reserve System -FED
).
Nadnacionalna centralna banka – organizuje se u slučaju postojanja
monetarne unije više zemalja, koja predstavlja visok stepen ekonomske
integrisanosti područja. Na ovaj način države se odriču svog monetarnog
suvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno – monetarnu i
deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i centralnu banku. Po
pravili ovakva banka ima ogranke u zemljama članicama unije. Primer je
monetarna unija EU i njena jedinstvena centralna banka, sa nacionalnim
centralnim bankama kao članicama Sistema Centralne evropske banke .
Pored navedena tri osnovna tipa postoji niz drugih oblika institucionalizacije
cen-tralnog monetarnog autoriteta. Tako napr. postoji mogućnost
organizovanja u formi državne ustanove – agencije, koja vrši ove poslove
(Luksemburg, Saudijska Arabi-ja, Bahrein, Makao). U nekim zemljama
emisiona funkcija je poverena određenim licenciranim poslovnim bankama
(Hong Kong). Jedna od mogućnosti, aktuelna u najnovijem periodu kao
prelazno rešenje u tranzicionim privredama, je osnivanje monetarnog odbora
(Bosna i Hercegovina).
Otvoreno je pitanje kriterijuma za izbor optimalnog rešenja organizacije
centralne banke. Ima zagovornika sistema centralne banke u zemljama
federalnog, odnosno konfederalnog tipa. Ako se otvori pitanje uspešnosti i
veze sa organizacijom centralne banke uvek se nameće izbor između
stabilnosti, stope ekonomskog rasta, visine deviznih rezervi, odnosno snage
domaće valute, kao ciljne funkcije.
U istoriji centralnih banaka postoje primeri transformacije od jednog ka
drugom načinu organizovanja. Nemačka je tako do 1948. godine imala
jedinstvenu centralnu banku, da bi u periodu do 1957. imala sistem sistem
centralne banke, koji je pon-ovo objedinjen u jedinstvenu ustanovu
Bundesbanke. Narodna banka Jugoslavije je od formiranja 1929. godine kao
naslednik Narodne banke Srbije bila jedinstvena ustanova. Nakon ustavnih
amandmana 1971. godine i federalizacije SFRJ Ustavom iz 1974. godine
NBJ je zapravo bila transfromisana u sistem centralne banke. Domaće
iskustvo govori o neefikasnosti funkcionisanja sistema centralne banke.
