VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA U
KIKINDI
PREDMET:
Metodika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja
TEMA:
Karakteristike kognitivnog i psihičkog razvoja predškolske dece
PROFESOR:
STUDENT:
Dr Angela Mesaroš- Živkov
Milana Kovačević 5360
Kikinda, novembar, 2018.
2
Sadržaj
1. Uvod...................................................................................................................................3
2. Kognitivni razvoj dece.......................................................................................................4
3. Pjažeova teorija kognitivnog razvoja.................................................................................6
3.1. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. godine)..............................................7
3.2. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina)..............................................................7
3.3. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina)................................................8
3.4. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina)...........................................8
4. Psihički razvoj dece predškolskog uzrasta.........................................................................8
5. Razvoj psihičkih funkcija...................................................................................................9
6. Psihosocijalna teorija E.Eriksona.......................................................................................10
7. Zaključak............................................................................................................................14
8. Literatura............................................................................................................................15
4
2. Kognitivni razvoj dece
Kognitivni razvoj je
proces
progresivnog menjanja i usložnjavanja kognitivnih struktura i
funkcija, od rođenja pa do dostizanja zrelosti. Obuhvata činioce, prirodu,
mehanizme,
procese
, stadijume u
razvoju
(opažanja, pamćenja,
učenja
,
mišljenja
) i njihove
efekte.Formiranje i struktuiranje ličnosti deteta, koje počinje u ranom detinjstvu odnosno u
predškolskom periodu usko je povezano sa razvojem njegove emocionalne-voljne
sfere,njegovih interesovanja i motiva ponašanja. Veoma važan uticaj na kognitivni razvoj ima
društveno okruženje, a posebno njegova interakcija sa odraslima.
U ranom detinjstvu dete ne razlikuje ulogu odraslog i neshvata sopstveni položaj i građenje
specifičnih odnosa. Sa uzrastom se događaju mnoge promene u socijalnom položaju dece.
Postoje raličite teorije razvoja deteta Frojdova, Pijažeova,Geselova itd .
Tokom poslednjih deset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih
suprotnosti.
Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta pri rođenju bila tzv.prazna table
i da je celokupni razvoj posledica učenja i iskustva.Ovakvo shvatanje bilo je praćeno vrlo
često drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza, ali su
takva očekivanja izneverena.
Na drugom kraju nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene, unapred
sadržane u mozgu, a njihovo razotkrivanje nastaje spontano, tokom bioloski određenog
procesa razvijanje mozga.Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih
činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa uporednim razvojem
u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno
zreo.Najpoznatije zastupanje ovakvih shvatanja bio je Gezel.Savremena shvatanja vide razvoj
kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca, odnosno iskustva.Teorije dečijeg
razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu tj. teorije
stadijuma i kontinuiranu, odnosno ne stadijumske teorije.
Prema prvoj grupi teorija razvoja deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani,
međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani, slede jedan za drugim u
nepromenljivom redosledu, i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog.Sredinski činioci
mogu modifikovati tj.menjati formu ali ne i strukturu stadijuma. Tri najvažnija tipa učenja za
5
razvoj deteta, prema ovim teorijama, jesu učenje direktnim potkrepljivanjem, učenje
imitacijom, i učenje idukcijom.
Možemo reći da postoje tri teorije koje su izvršile najsnažniji uticaj na razumevanje dečjeg
emocionalnog i socijalnog razvoja jesu:
■ Frojdova,
■ Eriksonova i
■ Bolbijeva teorija koje se međusobno razlikuju.
Frojdova psihoanalitička teorija ona zastupa ideju o nepromenljivom redosledu razvojnih
faza, stadijuma kroz koji mora proći svaka jedinka na putu svog razvoja.
To su oralni, analni, falički, stadijum latencije i genitalni stadijum.
Konflikti, odnosno nepotpuno razrešavanje u pojedinim stadijumima razvoja odgovorni su za
neke
karakteristike
ličnosti
u
odraslom
dobu.
Oralni stadijum - prva godina života glavni je izvor zadovoljstva za dete je oralni predeo tj.
usna, usna šupljina jezik, a proces hranjenja je od presudnog značaja, ne samo za biološki
opstanak, nego i za psihološki razvoj deteta.Nezadovoljenje potrebe deteta u ovom stadijumu
bilo zbog neadekvatnog, preobilnog, oskudnog hranjenja mmože imati za posledice
psihopatologiju u odraslom dobu u vidu adiktivnog ponašanja kaoo što su pušenje,
alkoholizam, preterano jedenje, itd.
Analni stadijum - 2-3 god. života i u ovom stadijumu dete nalazi zadovoljstvo u sve
izraženijoj sposobnosti da kontroliše digestivne funkcije. Navikavanje na čistoću predstavlja
prvu pravu saradnju između deteta i roditelja.
Falički stadijum- je karakteristično manipulisanje seksualnim organima izvor zadovoljstva i
najvažnija erogena zona koja pruža seksualno zadovoljstvo. Veliki značaj za razvoj ima
falički stadijum. U tom stadijumu javlja se tzv. Edipov kompleks, koji su Frojd i ostali
psihoanalitičari posebno isticali. Nazvan je prema grčkom mitu o tebanskom kralju Edipu koji
je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom neznajući da je s njima u krvnom srodstvu.
Prema Frojdu kod deteta postoji težnja prema roditelju suprotnog pola, a neprijateljstvo prema
roditelju istog pola. Period edipovog kompleksa je značajan zbog intezivnih osećanja
