1
Висока економска школа струковних студија Пећ у
Лепосавић
Семинарски рад
Предмет:Социологије
Тема:Карактеристике научног сазнања
Ментор : Студент :
Милица Вукићевић Петковић Немања Симијоновић
Број индекса: 137/19
Лепосавић,Април,2020.
2
САДРЖАЈ
Увод..........................................................................3
Oблици сазнања у друштву..........................................................4
Основи научног сазнања..............................................................5
Принципи научног сазнања..........................................................6
Позитивизам и Антипозитивизам...................................................7
Закључак.......................................................................................10
Литература....................................................................................11
4
Облици сазнања у друштву
Велике разлике у поимању стабилности односно променљивости света у
коме живимо проистичу из различитих облика сазнања на које се ослањамо
у спознаји света.
Изграђено мишљење би се могло означити као идеолошко.На сличан начин
се може завести и здраворазумско мишљење.Тачност здраворазумских
закључака није спорна јер је заснована на искуству.Варљивост
здраворазумског знања долази до изражаја када на основу искуства
покушамо да предвиђамо догађаје у промењеним околностима.
Постоје и други облици сазнања које људи користе у спознавању света у
коме живе и себе у том свету а то су: догматски системи религијског
мишљења, социјална и морална филозофија и различити облици магијског
мишљења.
1
1
Социологија Др Данило Ж. Марковић и Др Иван Ж.Булатовић Београд 2014
5
Основи научног сазнања
Социолошки начин мишљења разликује се по томе што користи
„систематске методе емпиријског истраживања, анализу података, теоријско
мишљење и логичку процену аргумената“.По свом усмерењу, социологија је
теоријска а не примењена наука.Од социологије се очекује да задовољи
нормативне принципе теоријског научног сазнања.Основни нормативни
принципи ове врсте сазнања су:
објективност
поузданост
прецизност
општост
систематичност.
Објективност значи узимање у обзир свих расположивих релевантних
искуствених података и трагање за новим подацима који могу бити значајни
за проучавани проблем.Објективан истраживач ће узети у обзир и оне
податке који нису у складу с његовим интересима, вредностима или
предубеђењима.Циљ науке није потврђивање наших претпоставки већ
њихово оповргавање. Поузданост представља формалну страну
објективности тј. проверљивост истраживачког поступка. Заснива се на
претпоставци да је поуздано само оно знање до кога могу доћи и други
истраживачи ако користе исте истраживачке технике.
Прецизност се састоји у
тежњи да се утврде значајне али тешко уочљиве нијансе у испољавању неке
појаве.Појмовна доследност и терминолошка одређеност, класификације и
мерења значајно повећавају прецизност научних исказа.Општост и
систематичност значе да теоријска наука има за циљ откривање.
