Visoka produktivnost moderne poljoprivrede je zasnovana na jeftinoj nafti, gasu i mineralnim
đubrivima, što je doskoro bila prednost visoko razvijenih zemalja. Ova poljoprivreda je inače
poznata pod terminima Industrijska poljoprivreda ili Zelena revolucija i uključuje proizvodnju
zasnovanu na poljoprivrednoj mehanizaciji, mineralnim đubrivima i novim visokorodnim
sortama useva koje zavise od njih, kao i na upotrebi agrohemikalija za zaštitu bilja odnosno
na pesticidima.

U Srbiji ima 700.000 nezaposlenih, a nedostaje radna snaga za berbu voća ili ljudi rade na
crno, što je još gore. Imamo pola miliona gladnih i neadekvatno hranjenih, a 400.000 hektara
neobrađenih oranica. Potrebno je utvrditi da li je Srbija opredeljena da razvija poljoprivrednu
proizvodnju da bi zadovoljila sopstvene potrebe i povećala izvoz ili će i taj deo da prepusti
izvoznicima.   Prema   Republičkom   zavodu   za   statistiku,   u   Srbiji   ima   oko   655.000
poljoprivrednih gazdinstava. Tržišta u Srbiji, bez obzira na proizvod, imaju brojne zajedničke
odlike   koje   oslikavaju   istoriju   Jugoslavije   u   poslednjih   50   godina.   Tako,   najveći   deo
proizvodnje dolazi sa malih gazdinstava i veći deo, te proizvodnje, nikada nije prodavan
zvaničnim   kanalima   već   se   trošio   ili   na   gazdinstvu   ili   je   plasiran   preko   familijarnih   i
prijateljskih veza. Deo ove proizvodnje, malog obima, prodaje se zvaničnim kanalima ali
prodajni lanac je kratak sa tipičnom prodajom proizvoda preko malih lokalnih prerađivača.
Samo neznatni deo proizvoda od sitnih proizvođača stiže na šire regionalno ili nacionalno
tržište. Suprotno tome, društveni sektor je u potpunosti orjentisan na proizvodnju za tržište.
Generalno,   postoji   trend   smanjenja   proizvodnje   u   ovom   sektoru   u   korist   individualnog
sektora, čime on gubi na važnosti.