Karakteristike zaposlenih menadžera

PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 41 (2), str. 237-249 UDC 159.923.072:005.032

POSLOVNA KOMUNIKACIJA I KARAKTERISTIKE

ZAPOSLENIH MENADŽERA

Dobrivoje Mihailovi

, Ivana Kova

evi

Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

U skladu sa pretpostavljenim zna

ajem efektivno prenešenih informacija

za sve menadžment procese, istraživanje je imalo za cilj da opiše procenu kva-
liteta poslovne komunikacije menadžera u zavisnosti od njihovih li

no-

demografskih i profesionalnih osobenosti. Nalazi na uzorku od 281 menadžera
na teritoriji Srbije, pokazuju da su za procenu kvaliteta komunikacije od zna-

aja stru

na sprema, starost i godine radnog staža, kao i da se zna

aj procesa

komuniciranja prepoznaje kao takav za profesiju, pri

emu se koriste razli

iti

vidovi komuniciranja. Interesantno je da se pokazalo da ne postoje razlike u
pogledu poslovne komunikacije i na

ina komuniciranja van posla, što upu

uje

da bi se trebalo baviti i individualno-psihološkim karakteristikama menadžera
u kontekstu procene efektivnosti procesa komunikacije uopšte.

Klju

ne re

: poslovna komunikacija, efektivnost procesa komunikacije,

menadžment

PROCES KOMUNICIRANJA KAO ISTRAŽIVA

KI PROBLEM

Komunikacija je jedan od klju

nih procesa u funkcionisanju ciljno orijentisa-

nih sistema i stoga bilo koji oblik poslovanja pretpostavlja njeno postojanje. Posebna
uloga procesa komuniciranja vezuje se za proces, nauku ili profesiju menadžmenta.
Ako imamo u vidu da je komunikacija proces razmene informacija izme

u dva enti-

teta putem razumljivih simbola (Reber i Reber,2001), a menadžment proces obav-
ljanja, odnosno izvršavanja funkcija sa ciljem da se na efikasan na

in obezbede, ras-

[email protected]

Dobrivoje Mihailovi

, Ivana Kova

evi

238

podele i iskoriste ljudski napori i fizi

ki resursi kako bi se postigao neki cilj (Jova-

novi

, 2003), vidimo da su svrsishodnost i komunikabilnost dodirne ta

ke ovih pro-

cesa. S druge strane, svih pet osnovnih funkcija menadžmenta: planiranje, organizo-
vanje, kadrovanje, vo

enje i kontrolisanje se oslanjaju na proces komuniciranja, te

komunikacija mora zauzimati centralno mesto u analizi organizacija jer su struktura,
obim i širina organizacije skoro u potpunosti determinisani putem komunikacionih
tehnika.

Komunikacija je neophodna za uspostavljanje i sprovo

enje ciljeva preduze

razvoj planova za njihovo ostvarenje, organizovanje ljudskih i drugih resursa na naj-
uspešniji i najdelotvorniji na

in, zatim za izbor, razvoj i ocenjivanje

lanova organi-

zacije, kao i za vo

enje, usmeravanje, motivisanje i kreiranje klime u kojoj su ljudi

voljni da doprinose ciljevima. I sama kontrola ostvarenja ciljeva po

iva na procesu

komunikacije.

Zbog toga menadžer mora poznavati proces komuniciranja, osnovne elemente

tog procesa, zavisnost tih elemenata i principa funkcionisanja, razli

ite tipove ko-

municiranja sa prednostima i nedostacima svakog od njih, kao i komunikacione bari-
jere i na

ine njihovog otklanjanja. Samo na osnovu ovih znanja menadžer je sposo-

ban da razvija efikasne kanale komuniciranja ili da pove

a efikasnost postoje

ih u

cilju efektivnijeg funkcionisanja sistema u kome upravlja. To pred njega postavlja
novu dimenziju odgovornosti za efektivnu komunikaciju. Jedna od kategorija prep-
reka uspešnoj komunikaciji proizlazi iz prirode organizacione strukture koja može
biti nedovoljno artikulisana organizaciona situacija u kojoj organizaciona struktura i
odnosi me

u ljudima nisu jasno definisani. U ovakvim situacijama se ne zna ko je

nadre

en ili podre

en, ko je odgovoran za koje aktivnosti, ili se radi o nedostatku

pravih objašnjenja o propisanim kanalima za komunikaciju, nesporazumu oko cilje-
va, nedostatku informacija o ljudima sa kojima treba sara

ivati na problemu.

Klju

uspeha organizacionih sistema komunikacije jeste mera do koje oni mo-

gu da obezbede dvosmernu ili trosmernu komunikaciju i da prevazi

u jednosmernu.

Tako

e, potrebno je voditi ra

una i o neformalnim komunikacionim kanalima jer oni

uti

u na tuma

enje i razumevanje formalnih (Torring, Hall i Taylor, 2004.).

Menadžer je tu da otkloni sve vrste prepreka u komunikaciji, odnosno da izabe-

re adekvatan na

in i puteve komuniciranja, da obezbedi mehanizme povratne sprege

i da potpomogne jasno definisanje strukture organizacije kao preduslova uspešne
komunikacije.

Poslovna komunikacija se definiše i kao namerna razmena ideja, mišljenja i in-

formacija sa ciljnim grupama putem simbola, signala i slika (Filipovi

, Kosti

i Pro-

haska, 2003). Kako bi se postigli ciljevi organizacije, poslovna komunikacija mora
da bude osmišljena kao namerna aktivnost u smislu postojanja odre

enog cilja koji

je u skladu sa propisanim ciljevima organizacije. Ona bi trebalo da se zasniva na
razmeni ideja, mišljenja, instrukcija, informacija, izme

u dva organizaciona entiteta,

sa sadržajem zavisnim od svrhe i okolnosti.

Smatra se da dobra komunikacija može poboljšati organizacioni u

inak, u

inak

menadžmenta i njihovo odlu

ivanje, posve

enost zaposlenih, kao i doprineti organi-

zacionom napredovanju i zadovoljstvu poslom (Acas, 2005).

Dobrivoje Mihailovi

, Ivana Kova

evi

240

METOD ISTRAŽIVANJA

Promenljive u istraživanju

Nezavisne varijable su predstavljale individualne karakteristike zaposlenih za

koje se smatralo da mogu biti od zna

aja za kvalitet komunikacije. U preliminarnom

istraživanju kao zna

ajne za na

in komuniciranja pokazale su se godine starosti (do

30 godina, od 30 do 50 i više od 50 godina), dužina radnog staža (do 3 godine, do
10, od 10 do 20 i više od 20 godina radnog staža), stru

na kvalifikacija (srednja, viša

i visoka stru

na sprema), priroda posla (izvršni, poslovi srednjeg i visokog rukovo-

eg nivoa), sektorska pripadnost (javni, privatni, u fazi tranzicije), doživljaj adek-

vatnosti radnog mesta (posao u potpunosti, uglavnom odgovara i ne odgovara stru-

nim kvalifikacijama), spremnost na odlazak iz organizacije (potencijalna fluktuaci-

ja: nastojim da na

em drugi posao, ako se ukaže bolji, promeni

u ga, zadovoljan

sam sadašnjim poslom), percepcija šansi za napredovanjem (ne postoje nikakve šan-
se, postoje izvesne šanse za napredovanje i procenjujem da mogu stru

no napredo-

vati) i zna

aj kao i u

estalost (komunikacije kao sastavni deo posla) i raznovrsnost

ina komuniciranja (usmeno, telefonom, faksom, e-mailom) koje radno mesto za-

hteva.

Zavisna varijabla je kvalitet poslovne komunikacije, procenjen na osnovu više

aspekata na

ina komuniciranja, efikasnosti, koriš

enja neverbalnih pokazatelja i

zna

aja komunikacije na poslu. Svi ovi aspekti trebalo bi da doprinose kvalitetu pos-

lovne komunikacije menadžera koja je procenjena na osnovu skora na skali Kvalite-
ta poslovne komunikacije.

Instrument

Istraživanje je sprovedeno metodom ispitivanja tehnikom anketiranja, u

ije

svrhe je konstruisan upitnik sa pitanjima koja se odnose na individualne karakteris-
tike ispitanika koje se smatraju relevantnim za proces poslovnog komuniciranja.
Kvalitet poslovne komunikacije analiziran je na osnovu skora na petostepenoj skali
(Likertovog tipa), koja procenjuje koliko

esto (uvek, gotovo uvek, ponekad, retko

kad, nikad) je u ponašanju ili u organizaciji uopšte, zastupljen odre

eni aspekt (od

21 ponu

enog) na

ina komuniciranja. Stavke su grupisane u indikatore koji pokazu-

ju opšti obrazac komuniciranja, procenu efikasnosti i zna

aj koji se pridaje poslov-

noj komunikaciji.

Opšti obrasci komuniciranja se odnose na: doslednost (

Na isti na

in komunici-