1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA I TRENERA
Seminarski rad iz
HIGIJENE SA EPIDEMIOLOGIJOM
KARANTINSKE BOLESTI
Profesor: Slađana Anđelić
Student:Aleksandra Bubulj
Subotica, 03.05.2018.
4
KUGA
Kuga ("crna smrt") je veoma zarazna akutna bolest koju uzrokuje Yersinia pestis. Najčešće se
ispoljava kao febrilni iimfadenitis ("bubonska kuga"), zatim kao plućni i septični oblik. Kuga je
bolest glodara (uglavnom pacova), od kojih se ljudi zaraze ujedom buva. Mogućnost zaraze
medu ljudima putem aerosola obavezuje na primenu posebnih izolacionih (karantiniskih) mera
zaštite.
Y. pestis (ranije Pasteurella pestis) je nepokretan, gram-negativan (koko)bacil koji pripada
familiji Enterobacteriaceae. Raste u aerobnim uslovima sa krvnim i MakKonijevim agarom i
nije biohemiiski aktivan.
Kuga je poznata kao bolest još iz daleke prošlosti. Epidemije i pandemije su uzrokovale
masovne pomore stanovništva na svim kontinentima izuzev Australije. Žarišta kuge su ostala u
velikom broju zemalja, najviše u Aziji (Indija, Vijetnam, Kina), Africi (Kongo, Zimbabve,
Uganda i dr.) i Južnoj Americi (Peru). Za održavanje zaraze najveći značaj imaju oboleli pacovi
i njihove buve kao vektori (Xenopshylla cheopis i Xenopsylla brasiliensis). Od kuge obolevaju
i drugi glodari (poljski miš, zečevi), kao i različite divlje ili domaće karnivore (veverice,
prerijski psi, kamile, mačke i dr.). Zaraza se među životinjama širi ubodom buva ili
proždiranjem bolesne i uginule životinje. Infekcija se može preneti sa obolelih životinja na
ljude direktnim kontaktom i inhalacijom.
Klinička slika kuge se najčešće ispoljava kao regionalni limfadenitis (u vidu tzv. "bubona") koji
prati bakterijemija (prisustvo bakterija u krvi), uzrokujući pneumoniju (zapaljenje pluća) i
septikemiju.
Limfadenitis ("bubonska kuga"). Infekcija nastaje inokulacijom bacila ujedom zaražene
pacovske buve. Tokom inkubacionog perioda od 2 do 8 dana, bacili dospevaju do regionalnih
limfnih čvorova gde se razmnožavaju i uzrokuju
nakupljanje polimorfonuklearnih leukocita. Zapaljenjska reakcija razara njihovu strukturu
i uzrokuje hemoragičnu nekrozu.
Bolest počinje naglo, povišenom temperaturom, drhtavicom, malaksalošču i glavoboljom.
Istovremeno, ili vrlo brzo nakon pojave opštih znakova infekcije, u predelu regionalnog
limfnog čvora se uočava karakteristična promena u vidu otekline koja se naziva "bubon".
Buboni se najčešće javljaju u preponama, gde buve uglavnom žive, zatim u femoralnom
predelu, aksili, ili na vratu. Koža iznad bubona je edematozna (otećena) i hiperemična
(prokrvljena). Buboni su veličine od 1 do 10 cm, tvrde su konzistencije i veoma su osetllivi na
dodir. Imaju izgled jajeta, mada se nekada mogu napipati kao grupice manjih oteklina. Izrazita
bolnost bubona primorava bolesnika da drži ekstremitet u abdukciji. Istovremeno je uočljiv
okolni edem tkiva, dok se na .površini kože mogu nekada videti promené u vidu pustule,
vezikule ili eskara kroz koje se cedi gnojav sadržaj. Ukoliko je primenjena terapija, u toku
nekoliko dana opšti simptomi infekcije se povlače, ali se buboni održavaju više nedelja. Buboni
mogu fluktuirati tokom vremena.
Nelečeni bolesnici ispoljavaju znake septikemije i opšte toksemije, mogu biti letargični ili
delirantni, temperatura je visoka (38.5-40°C).
Srčana radnja je ubrzana, dok je krvni pritisak nizak, usled opšte vazodilatacije. U daljem toku
bolesti razvijaju se hemoragični šok i diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK), koji
vode ka smrtnom ishodu u približno 5% bolesnika.
