Karcinomi debelog creva
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО – САНИТАРНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Семинарски рад
КАРЦИНОМИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Ментор:
Студент:
Проф. др Гордана Грбић
БЕОГРАД, 2017
Семинарски рад
КАРЦИНОМИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
2
САДРЖАЈ
4.2. Мере секундарне превенције

Семинарски рад
КАРЦИНОМИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
4
1. ДЕФИНИЦИЈА ПОЈМОВА
Карцином дебелог црева је једна од најчешћих болести са дугим временом
настанка. Забрињавајућа учесталост која се региструје последњих деценија, ставила је ову
групу болести у жижу интересовања стручне јавности. То је определило здравствене
власти и медицинске ауторитете у многим земљама да се ангажују у развоју адекватне
стратегије која има за циљ рано откривање и лечење ових обољења.Рано откривање је
директно повезано са добрим преживљавањем. Године су значајан фактор ризика за развој
карцинома дебелог црева који је релативно редак у доби испод 50 година.
Иначе, у Србији стопа оболевања од карцинома дебелог црева је 45 случајева на
100.000 становника. У нашој земљи сваке године од рака оболи око 30.000 људи и
приближно умре 20.000 мушкараца и жена.
Већина овиох тумора се развија из доброћудних полипа ( израслина на слузници
дебелог црева) код болесника који немају факторе ризика за ову болест. Полипи мањи од 1
цм носе ризик за развој карцинома мањи од 1%, док се код полипа већих од 2 цм овај
проценат пење на 50%, а полипи су чешћи у левој половини дебелог црева. С обзиром на
ове податке, од велике је важности рано откривање полипа и њихово отклањање, како би
се одстрањењем полипа спречило да он предје у карцином.
Бројне клиничке студије говоре у прилог смањења смртности од рака дебелог црева
укоилко се ураде тестови који омогућавају да се открије постојање полипа или тумора код
оних особа који немају никаве тегобе - тзв.скрининг. Тестови за скрининг карцинома
дебелог црева укључују преглед столице на скривено крварење које није видљиво голим
оком ( окултно крварење ), рендгенско снимање дебелог црева и преглед дебелог црева
колоноскопијома.
Семинарски рад
КАРЦИНОМИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
5
Колоноскопија је метода којом се апарат са камером увлачи кроз чмар и на
монитору прегледа унутрашњост дебелог црева и узима узорак за анализу са промена
уколико се нађу.
Сви тумори дебелог црева деле се на доброћудне (
бенигне
) и злоћудне (
малигне
).
Бенигни тумори дебелог црева су израслине на унутрашњем зиду - слузници колона
који најчешће имају глатку или режњевиту површину и могу достићи различиту величину.
Бенигни, доброћудни тумори имају у принципу повољну прогнозу, а ток ових болести је
дуготрајан са могућношћу дуготрајног преживљавања. Насупрот томе, малигни, злоћудни
тумори имају лошу прогнозу и у случају да се не прибегне адекватном лечењу по правилу
се завршавају фаталним исходом.
Мећутим, велики број ових иницијално бенигних, дакле доброћудних тумора има
малигни потенцијал, што значи да се током времена из њих могу развити прави малигни
или злоћудни тумори. Та чињеница нас упућује на стратегију у којој је важно на време
детектовати и уклонити све туморске лезије и израслине у дебелом цреву.
Аденокарцином (рак дебелог црева) је најчешћи малигни тумор дебелог црева.
Аденокарцином готово увек настаје из аденоматозног полипа током развојне секвенце „од
аденома до карцинома“ која може да траје и више година.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti