Висока здравствена школа струковних студија у
Београду
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
Кардиопулмонална реанимација код
цереброваскуларног инсулта
ПРЕДМЕТ:
Ургентна медицина
Професор: Студент:
Бр. индекса:
Београд, март 2017.
САДРЖАЈ
I ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНИ ИНСУЛТ.........................................................................................1
1.1.УВОД........................................................................................................................................1
1.2. КЛИНИЧКА СИМПТОМАТОЛОГИЈА..............................................................................1
1.3. ДИЈАГНОЗА ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНОГ ИНСУЛТА.......................................................2
1.4. ЛЕЧЕЊЕ И ПРЕВЕНЦИЈА КОМПЛИКАЦИЈА.................................................................3
1.5. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МОЖДАНИ УДАР.......................................................................................3
II КАРДИОПУЛМОНАЛНА ЦЕРЕБРАЛНА РЕАНИМАЦИЈА ( КПЦР)...............................5
2.1. CARDIAC ARREST (СРЧАНИ ЗАСТОЈ).............................................................................5
2.2.КПЦР.........................................................................................................................................5
3.2.ПОСТУПАК КАРДИОПУЛМОНАЛНЕЦЕРЕБРАЛНЕ РЕАНИМАЦИЈЕ.......................6
3.2.1. Eндотрахеална интубација...................................................................................................7
3.2.1.1. Нега интубираног болесника..........................................................................................12
3.2.1.2.Компликације ентдотрахеалне интубације....................................................................13
3.2.2. Артефицијална циркулација.............................................................................................14
3.2.3. Дефибрилација...................................................................................................................14
3.2.4. Путеви администрације лекова........................................................................................14
3.2.4.1.Фармакотерапија акутног застоја срца..........................................................................15
3.3. ПРЕКИД КПЦР.....................................................................................................................15
III ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................16
IV ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................17
1.3. ДИЈАГНОЗА ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНОГ ИНСУЛТА
Савремени концепт можданог удара као урегнтног стања захтева брзу, усмерену и
тачну дијагнозу, од које зависи не само врста терапијског приступа, већ и прогноза
болести.
Основни циљеви почетне дијагностичке процене су:
утврдити да ли је акутна неуролошка симптоматологија настала због
цереброваскуларног инсулта;
уколико јесте, утврдити тип можданог удара (исхемички вс. хеморагички);
локализовати регију можданог оштечења;
утврдити највероватнији узрок васкуларног оштећења;
установити остале евентуалне акутне неуролошке, односно, сомтаске компликације.
Рани хитни дијагностички поступци код болесника са могућим цереброваскуларним
инсултом су следећи:
лабораторијски прегледи крви и урина;
комплетна крвна слика са бројем тромбоцита, седиментација;
протромбинско време;
активирано парцијално тромбопластинско време;
гликемија;
уреа, креатинин, триглицериди, холестерол, електролити;
електрокардиограм;
компјутеризована томографија мозга;
лумбална пункција.
Допунски дијагностички поступци који следе и нису увек хитни су :
допунска лабораторијска испитивања (имуносеролошке анализе, серолошки тестови на
сифилис);
магнетна резонанца (боља од компјутеризоване томографије у раном приказивању
исхемичких инфаркта; инфаркта локализованих у можданом стаблу и малом мозгу,
тромбозе венских синуса);
ангиографија;
ултразвучна дијагностика;
2
доплер ултразвучна дијагностика (екстракранијални део каротидних и веретбралних
артерија, квалитет атеросклеротског плака);
транскранијални доплер (процена Вилисовог шестоугла, процена дела
интракранијалних артерија);
ехокардиографија (трансторакална и трансезофагусна).
1.4. ЛЕЧЕЊЕ И ПРЕВЕНЦИЈА КОМПЛИКАЦИЈА
Лечење у хоспиталним условима се састоји из пет неопходних сегмената:
ране примене општих терапијских мера;
покушаја реканализације оклудираног крвног суда или примене
неуропротективних лекова;
спречавања и лечења компликација од стране нервног система (мождани едем,
епилептични напа- ди, хеморагијска трансформација) или других система
(аспирације, фебрилног стања, инфекција и др.);
увођења лекова за секундрану превенцију да би се спречила појава раног
рецидива болести;
ране рехабилитације.
Цереброваскуларни инсулт је болест која је веома често компликована различитим
соматским болестима, као што су нпр. пнеумонија, уринарне инфекције, дубоке венске
тромбозе. Најбољи пут за спречавање појаве ових компликација је добра њега, рана
физикална терапија, примјена антиагрегационих и антикоагулантних лијекова у
превентивне сврхе (плућна емболија, дубоке венске тромбозе). Зато је неопходно редовно
праћење болесника.
1.5. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МОЖДАНИ УДАР
Ове јединице се дефинишу као болничке јединице у којима се искључиво лече
болесници са цереброваскуларним болестима, у којима ради специјално обучено
особље, а приступ сваком болеснику је тимски и мултидисциплинаран. Лечење у
оваквим јединицама значајно доприноси бољем исходу болести. Сви болесници имају
3
