Висока здравствено – санитарна школа струковних
студија
ВИСАН
Здравствена нега у интерној медицини
РАД МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ У
КАРДИОПУЛМОНАЛНОЈ РЕАНИМАЦИЈИ
Професор:
Студент:
Проф. Зоран Ковачевић
Софија Ђапић
74-II/14
Београд, април 2015.год
2
Садржај
Кардиопулмонална реанимација
3
Престанак дисања и рада срца
4
Успостављање проходности дисајних путева
5
Heimlich захват
6
Вештачко дисање
8
Ендотрахеална интубација
10
Мануелне методе вештачког дисања
12
Спољашња масажа срца
14
Дефибрилација
17
Синхронизована кардиоверзија
18
Најчешће грешке у КПР
19
КПР код деце
20
Бочни кома положај
21
Проширене мере одржавања живота
22
Закључак
24
Литература
25
Кардиопулмонална реанимација
4
Најчешћи узроци престанка дисања и рада срца су:
Повреде главе
Теже повреде грудног коша
Крварење
Удар електричне струје и грома
Утопљање
Угушење (западање језика, присуство страних тела у дисајним путевима,
повреде ждрела)
Тровање и прекомерна доза дроге
Оштећења високом или ниском температурамо (топлотни удар, сунчаница,
смрзавање)
Обољења срца, плућа, мозга и др.
Сестра ће приметити 5 кардијалних знакова:
1. Губитак свести
2. Губитак пулса на великим артеријама (a. carotis communis – код одраслих, a.
brachialis – код деце). Пулс на a. radialis, где се обично испитује, губи се када се
вредност крвног притиска спусти испод 50 mm Hg
3. Престанак дисања
4. Неприродна боја коже (помодрелост указује на гушење, бледило на крварење,
црвена боја на тровање угљен-моноксид)
5. Проширене зенице (после 30 – 40 секунди после срчаног застоја)
Престанак крварења из ране такође може бити показатељ срчаног застоја.
У тим ситуацијама нема времена за размишљање. Свака сестра мора знати да помоћ
треба пружити у најкраћем року (да не би настало оштећење мозга, помоћ се мора
пружити у року 4 минуте, у случају кашњења јављају се оштећења – после 6 минута
увек, сем ако болесник није у хипотермији)
Престанак дисања и срчаног рада не мора да значи дефинитивну смрт. Такве особе се
могу вратити у живот поступком оживљавања.
Успостављање проходности дисајних путева
5
Пре свега треба ослободити дисајне путеве. Медицинска сестра хитно позива лекара и
спушта болесничку постељу, забацује главу болеснику и подиже доњу вилицу и тиме
ослобађа дисајне путеве.
Ваздушни пут може да буде прекинут:
Западањем језика у доњи спрат ждрела услед губитка мишићног тонуса у
бесвесним стањима
Страним телом (протезе, делови вилице, крв, повраћане масе, кликери, пасуљ,
вода, муњ итд.)
Проходност дисајних путева се проверава на следећи начин: особа се поставља на леђа,
на чврсту подлогу, нежно му се забаци глава уназад, чело се притиска прстима једне
руке, а другом руком се подиже брада. Уколико се сумња на повреду вратне кичме,
глава се не забацује.
Постојање дисања се проверава 10 секунди (ГЛЕДАЈ, СЛУШАЈ, ОСЕТИ). Ако особа не
продише, примењују се два ефективна удаха (тј. посматра се подизање грудног коша)
да би се дисајни пут сматрао проходним.
7
Деца
1. полећи дете с лицем према горе на равну подлогу и клекнути или стајати крај
дететових стопала или дете ставити у крило с лицем према напред
2. средњи прст и кажипрст од обе руке поставити на горњи део трбуха у средишњој
линији испод ребара, а изнад пупка
3. изненадним и снажним притиском прсти се утискују и трбух те брзо утиснути
подижу према горе
4. понављати док се не избаци објект гушења
Женама у поодмаклој трудноћи не сме се притискати трбух, а гојазним особама трбух
се не може обухвати рукама. У тим случајевима Хајмлихов захват се изводи притиском
на доњи део грудне кости, три попречна прста изнад њеног врха.
