1
1. УВОД
1.1.
КАРДИОВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА
Кардиоваскуларна обољења су болести срца и крвних судова са хроничним стањима
и оштећењима проузрокованих бројним физичким, хемијским и другим штетним
узрочницима који делују на човека у одређеним условима, како физичко- биолошки тако и
социјално- економски фактори средине. Она нису више болести старачког доба, већ болести
савременог човечанства.
Кардиоваскуларне болести представљају главни узрок смрти у већини развијених земаља,
као и у многим земљама у развоју. Више од трећине умрлих услед кардиоваскуларних
болести припадају особама средњег животног доба. Кардиоваскуларне болести су значајан
узрок радне неспособности, великих трошкова здравствене заштите и превремене
смртности (особа млађих од 65. година). Захваљујући организованим превентивним
мерама, дошло је до смањења стопа морталитета од кардиоваскуларних болести у
развијеним земљама. И поред опадања узрасно специфичних стопа морталитета у
развијеним земљама, апсолутни број умрлих се није смањио, услед све старије популације у
већини земаља. Одређени утицај на тренд је имало и постојање добре и правовремене
терапије првог инфаркта, што је довело до бољег преживљавања особа које су га имале, али
и до повећања броја особа са рецидивом. Из ових разлога, значај кардиоваскуларних
болести у патологији становништва је изразит, а сматра се да ће такав бити и у будућности.
На листи земаља рангираних према висина стопа, Србија се (према подацима за Нови Сад)
налази у горњој трећини када се посматра женска, а нешто изнад средине када се посматра
мушка популација. Кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок умирања у свим
регионима света, осим у подсахарској Африци. Одговорне су за око 49% свих узрока смрти.
Око 30% изгубљених година живота у Европи последица је смрти услед кардиоваскуларних
болести. Исхемијска болест срца, засебно посматрана, најчешћи је узрок смрти у Европи
( око два милиона умрлих сваке године). У Србији, без Косова и Метохије, стопа
морталитета у 1996. је износила 800 за мушкарце и 600 за жене узраста од 45 до 70 година,
што ставља нашу земљу у врх земаља рангираних по висини стопа.
1.2.
Најчешћи узрочници кардиоваскуларних обољења су:
инфективни агенси различитог порекла, који узрокују низ промена на
кардиоваскуларном систему,
конгениталне срчане мане,
прележана реуматска грозница
нека заразна обољења као што су дифтерија, тифус,
хипертензија,
2
стрес,
фактори спољне средине,
миграција становништва из села у градове и индустријализација насеља ,
руководећа и слична радна места,
исхрана има важну улогу, нарочито претерана,
недовољна физичка активност,
навика пушења,
претерана употреба алкохола.
Фактори ризика могу се поделити на: главне, доприносеће и додатне.
1.3.
Главни фактори ризика:
Повишен артеријски притисак
– чест је код већег броја популационе групе после 45.
године. Како почетна хипертензија може бити без тегоба, она се не лечи или нередовно
лечи. Тек појавом њених компликација почиње озбиљно да се схвата и приступа се лечењу
њених последица.
Шећерна болест
– је значајан фактор ризика јер доводи до микро и макроангиопатије.
Поремећена гликорегулација узрокује бројна микроскопска оштећења крвних судова, која
се потом прожимају мастима крви што у будућем времену ствара атероматозне плоче на
коронарним и другим крвним судовима.
Хиперлипидемија
– је повишен ниво масноћа у крви уз повишење холестерола и ако још
постоји дијабетес, коронарна болест је неизбежна. Главне масне материје у крви су
холестерол и триглицериди. Обе врсте масти уносе се храном а стварају се и у организму,
нарочито јетри. Холестерол и триглицериди у крви су спојени са протеинима.
Пушење
– је фактор ризика и за многа друга обољења јер не постоји ткиво или орган на који
пушење не испољава токсично дејство. Пушењем се уноси никотин и тиме се стварају
услови за нагомилавање угљенмоноксида, услед чега настају патолошке промене у крви и у
зидовима крвних судова коронарних артерија, што има за последицу настанак исхемијске
болести срца.
1.4.
Доприносећи фактори ризика
Стрес
–
је феномен који проистиче из човекових адаптивних механизама на околину. Све
бржи ритам промена нагони на непрестано убрзавање овог процеса адаптације. Одговор
организма на стресни импулс сваки организам доживљава различито па је и разрешење
стреса индивидуално.
Гојазност
– сувишно уношење енергетских материја, првенствено угљених хидрата и
масти, испољава се увек нагомилавањем масти у организму. Сувише угљених хидрата се у
јетри трансформише у триглицериде.
