Kardiovaskularne bolesti

Jelena Ristić 1068 T3

Niš,april 2014.

RIZIK NASTAJANJA KARDIOVASKULARNIH

BOLESTI



Kardiovaskularne bolesti predstavljaju oboljenja
srca i krvnih sudova. Ova oboljenja dovode do
poremećaja u snabdevanju krvi svih oragana, što
izaziva pojavu odgovarajućih simptoma i
kliničkih znakova. Njihova težina zavisi od
stepena poremećaja krvotoka.



Kardiovaskularna oboljenja mogu se javiti u svim
životnim dobima, od rođenja (urođena srčana
mana), pa do kasne starosti. Ova oboljenja
ograničavaju aktivnost, otežavaju i ugrožavaju
život bolesnika i jedan su od najčešćih uzroka
smrti savremenog čoveka

RIZIK NASTAJANJA

KARDIOVASKULARNIH

BOLESTI



Među najznačajnijim činiocima koji doprinose nastaku bolesti

srca i krvnih sudova spadaju: pušenje, fizička neaktivnost, bolesti

kao posledice neadekvatne ishrane.



Na pojedine činioce ne možemo uticati i ne možemo ih lečiti i to

su : uzrast, pol i nasledni faktori i ovi činioci se nazivaju

BIOLOŠKI faktori rizika, dok na druge možemo delovati, a to su:

pušenje, zloupotreba alkohola, fizička neaktivnost, nepravilna

ishrana sa njom često povezana gojaznost i to su većinom

BIHEVIORALNI faktori rizika.

SOCIO-MEDICINSKI PROBLEM



Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju

veliki socio – medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih

oboljenja jeste u tome što umanjuju radnu sposobnost obolelih,

uzrok su prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za

njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna finansijska

sredstva



Rizični faktori kardiovaskularnih bolesti su usko povezani sa

životnim i radnim uslovima i stilom života, što određuje osnovne

pravce delovanja u smislu njihove prevencije:



unapređenje načina ishrane, naročito u smislu smanjivanja masti u

njenoj strukturi,



eradikacija pušenja, povećanje fizičke aktivnosti prilagođeno

starosnoj dobi i zdravstvenom stanju, smanjivanje štetnih

psihosocijalnih faktora koji utiču na kardiovaskularne bolesti.



Primenom Socijalno-medicinskog pristupa prevenciji

kardiovaskularnih bolesti može se doći do smanjivanja broja

pojedinaca kojima je potreban medicinski tretman.

PREVENCIJA



Prevencija i prestanak pušenja spadaju među
najefikasnije mere unapređenja zdravlja.



Iskustva zemalja koje su primenjivale široke
aktivnosti na prevenciji i prestanku pušenja,
ostvarile su značajne rezultate u smanjenju broja
pušača što je u korelaciji sa smanjivanjem
učestalosti kardiovaskularnih i drugih oboljenja.



Zdravstveni stručnjaci širom sveta, sada prihvataju
činjenicu o postojanju globalne epidemije upotrebe
duvana. Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je
veoma visoka, sa 39,7% muškaraca i 30,5% žena
aktivnih pušača. Učestalost pušenja među mladima
je takođe visoka: 54,7% mladih do 15.godine je bar
jednom probalo cigarete, dok 16,8% devojaka i
15,5% mladića navode da puše svakodnevno.