1. UVOD
Cirkulatorni sistem organa kod čoveka je zatvorenog tipa i čine ga: krv, krvni
sudovi i srce, limfa, limfni sudovi i limfne žlezde. Ovaj sistem organizma
omogućuje razmenu kiseonika, hranjivih materija i u njemu se izlučuju produkti
razmene materije. Kardiovaskularni sistem ima ulogu u razmeni materijala u
organizmu. Razmena materijala između ćelija jednog sistema, kao i između ćelija i
spoljašnje sredine je neophodna kako bi organizam opstao.
Kardiovaskularni sistem se sastoji od:
-
Krvi -
tečnost koja cirkulise u organizmu i odnosi i donosi materije celijama
-
Srca -
mišićna pumpa koja pumpa krv kroz krvne sudove kako bi sistem opstao
-
Krvnih sudova -
koji služe kao kanali kojima krv cirkulise. Postoje arterije, vene
i kapilari. Arterije su krvni sudovi koji krv ( bez obzira da li je arterijska ili venska)
iz srca odnose u tkiva. Vene su krvni sudovi koji krv vracaćaju u srce (bez obzira
da li je arterijska ili venska) sa periferije. Kapilari su najsitniji krvni sudovi koji
grade kabilarne mreže u tkivima. U njima se obavlja razmena kiseonika i hranljivih
materija između krvi i tkiva. Neka tkiva su veoma vaskularizovana, što je
uslovljeno funkcijom (endokrine žlezde, pluća, digestivna slutzokoža). Neki organi
uopšte nemaju krvne sudove (rožnjača, očno sočivo, hrskavice i dentin).
Na prvi pogled, funkcija kardiovaskularnog sistema deluje veoma jednostavno -
srce pumpa krv kroz krvne sudove do razlicitih organa, donoseći putem krvi
neophodne hranljive materije i kiseonik, odnoseći ugljen-dioksid. Međutim, srce
nema samo ulogu pumpe, već ima i endokrinu ulogu kao i ulogu senzora i na taj
način regulise količinu krvi, kao i krvni pritisak. Krv u isto vreme, ne transportuje
samo hranljive i štetne materije, već transportuje i hormone i na taj način ima
ulogu karike u komunikaciji između organa koji su inače daleko udaljeni. Iz
srčanih komora polaze veliki arterijski krvni sudovi koji nose krv prema periferiji i
račvaju se na sve manje i manje grane, do sitnih krvnih sudova koji se nazivaju
arteriole. One se nastavljaju najmanjim krvnim sudovima-kapilarima (
vasa
capillaria
) na kojima se razlikuje arterijski i venski deo. Od venskog dela kapilara
polaze najmanje vene-venule, od kojih nastaju veći venski krvni sudovi, da bi na
kraju najveći venski krvni sudovi doveli vensku krv do srčanih pretkomora. Ovaj
složeni mehanizam puta krvi kroz sistem krvnih sudova naziva se krvotok (
circulus
sanguinis
). Kod čoveka postoje dva krvotoka:
Mali krvotok
- omogućava razmenu gasova u plućima
Veliki krvotok
- omogućava razmenu materija u tkivima
2. SRCE
Srce (
cor
) je centralni organ krvotoka. Ono predstavlja mišićnu pumpu, koja
snagom svoje kontrakcije istiskuje krv do pluća (mali krvotok) i do ostalih delova
tela (veliki krvotok). Njegova kontrakcija je sistola (kada se istiskuje krv iz srca), a
dekontrakcija dijastola (kada se srce puni krvlju). Srce se formira i počinje sa
kontrakcijama i dekontrakcijama u ranim periodima embriogeneze i one traju do
kraja života. Srce je smešteno u srednjem delu donjeg medijastinuma (
mediastinum
medium
), grudne duplje (
cavitas thoracis
), tako da svojom donjom stranom leži na
tetivnom središtu prečage (
centrum tendineum diaphramgae
). Ono je postavljeno
1
svakim otkucajem srca. Kada je pritisak u atrijumu viši od onog u ventrikuli,
zalistak se otvori, u suprotnom se zalistak zatvara.
Slika 1. Pikaz srca u celini
3.Cirkulatorni sistem i srce
Cirkulatorni sistem se sastoji od dva podsistema,
plućni
i
sistemski cirkulatorni
krug
. Plućni krug obuhvata sve
krvne sudove
u
plućima
kao i one krvne sudove
koji spajaju pluća i srce. Sistemski krug obuhvata sve ostale krvne sudove i organe
u organizmu. Glavna razlika ovih cirkulatornih podsistema je u krvi koja prolazi
kroz njih. Desno srce snabdeva krv plućnom cirkulatornom krugu, dok levo srce
snabdeva krv sistemskom cirkulatornom krugu. Krv ova dva podsistema se nikad
ne meša. Oba podsistema se sastoje od velikog broja
kapilara
koji čine mrežu u
3
kojoj se odvija razmena molekula. Za krv koja napusti plućne kapilare kažemo da
je
oksidovana
, jer je puna molekula
kiseonika
, koja se putem vaskulatornog
sistema transportuje do organa. U organima dolazi do razmena materije, tj. kisonik
iz sveže krvi se razmeni za
ugljendioskid
, od kojeg ćelije moraju da se oslobode.
Krv koja nosi ugljendioksid, naziva se deoksidovana krv, i transportuje se putem
sistemskog cirkularnog kruga. U dijagramima, ove dve krve su obojene plavom (za
onu koja nosi kisonik) i crvenom (za onu koja nosi ugljendioksid).
Slika 2.
Ljudsko srce
: 1
.
Desni atrijum, 2. Levi atrijum, 3. Superiorna vena kava,4. Aorta,
5. Plućna arterija, 6
.
Plućna vena,
7.
Mitralni zalistak, 8. Aortični zalistak, 9. Leva
ventrikula, 10. Desna ventrikula, 11. Inferiorna vena kava, 12. Trolisak, 13. Plućni
zalistak
Putanja kojom se krv transportuje i obiđe ceo jedan krug unutar
organizma je sledeća:
4
