Матурски рад из биологије
Каријес –
специфична инфекција
Ментор:
Ученик:
2
С А Д Р Ж А Ј
Страна
1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Класификација каријеса....................................................................................................... 4
3. Каријес глеђи......................................................................................................................... 5
4. Каријес дентина.....................................................................................................................6
5. Каријес цемента и реакције у пулпи...................................................................................7
6.Дијагностика...........................................................................................................................8
7. Лечење....................................................................................................................................9
8. Превенција............................................................................................................................. 9
9. Закључак..............................................................................................................................13
Литература............................................................................................................................... 14
Каријес
Никола Миловић, IV-1
4
2. КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
Према локализацији каријесног процеса, он се дели на
каријес јамица и
фисура
и
каријес глатких површина
. Блек је 1908. године на основу локализације
сврстао каријесе у пет класа, на основу чега су касније настали чувени Блекови
принципи препарације кавитета зуба.
На основу брзине еволуције каријесног процеса, он се дели на
акутни
и
хронични
.
Према начину ширења, каријес може бити п
одминирајући
(који напредује у ширину)
и
пенетрирајући
(који напредује у дубину).
У зависности од односа (близине) каријесног процеса према пулпи, разликује се
каријес
суперфицијалис
или
површински каријес
(лат.
caries superficialis
),
каријес
медија
(лат.
caries media
) и
каријес профунда
или
дубоки каријес
(лат.
caries profunda
).
Ребел је дубоки каријес поделио на две групе:
каријес профунда симплекс
(лат.
caries
profunda simplex
) (патолошки процес код кога се каријес максимално приближио пулпи,
али постоји танак слој чврстог дентина између њих) и
каријес профунда
компликата
(лат.
caries profunda complicata
) (где само слој размекшаног дентина штити
пулпу од отварања).
У зависности од тога да ли се каријес јавља први пут на некој површини зуба или се
јавља поново, разликује се
примарни
,
секундарни
и
рецидивни каријес
. Секундарни
каријес се јавља око ивице постојеће испуне (пломбе), а рецидивни каријес се јавља као
последица непотпуног уклањања оболелог дентина при збрињавању.
Према локализацији у односу на зубну супстанцу, разликује се
каријес глеђи
,
каријес
дентина
и
каријес цемента
.
Каријес
Никола Миловић, IV-1
5
3. Каријес глеђи
Глеђ је место где каријес зуба почиње. У почетној фази (иницијални каријес) на
површини глеђи се запажа беличаста непрозирна мрља (замућење), која настаје услед
хемијских и физичких промена у структури глеђи и процеса деминерализације.
Структура глеђи (која је састављена од глеђних призми спојених интерпризматичном
супстанцом) условљава начин ширења каријеса. У пределу фисура каријесни процес
има мањи отвор а ширу базу, док на глатким површинама важи обрнут случај.
Према Густафсону, идући од дентина према површини глеђи разликује се шест зона:
нормалан слој глеђи
,
зона 1
— слој хиперминерализоване глеђи,
зона 2
— слој у коме су минералне материје растворене (нема кристалне структуре),
зона 3
— слој са већом густином минерала,
зона 4
— зона у којој постоји разградња глеђи, у којој су минералне материје
растворене а почиње и деструкција органског матрикса,
зона 5
— слој у коме су сви састојци глеђи разорени и постоји шупљина
(кавитација).
Каријес у пределу јамица и фисура
