Seminarski rad O Karl Marksu
SEMINARSKI RAD
Tema:
O KARLU MARKSU
Predmet:
Mentor: Prof. dr Marko Trajković Student: Aleksandra Stošić 019/16
Oktobar,2016 godina
1
Seminarski rad O Karl Marksu
SADRŽAJ
UVOD....................................................................................................................3
1. O KARL MARKSU...................................................................................4
2. KARL MARKS I FRIDRIH ENGELS....................................................6
2.1. DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM............................................6
2.2. KLASNI KONFLIKT.........................................................................7
2.3. OPŠTI MODEL ISTORIJE I SOCIJALNE EVOLUCIJE............9
2.4. MARKSOVI TEORIJSKI PRISTUPI..............................................9
2.5. MARKSOVA SOCIOLOGIJA EMOCIJA......................................9
3. MARKSOVO VIĐENJE RELEGIJE.....................................................10
ZAKLJUČAK
LITERATURA
2
Seminarski rad O Karl Marksu
1. O KARL MARKSU
Karl Marks (nem. Karl Heinrich Marx) je bio uticajan nemački filozof, ekonomista,
revolucionar, novinar. Rođen je 05. maja 1818. godine u gradu Trir u Nemačkoj. Bio je
potomak dugačke loze rabina sa obe strane porodice i živeo je u stabilnom buržoaskom
domaćinstvu srednje klase. Njegov otac bio je advokat koji je promenio veru u protestantsku
1817. godine, da bi zaštitio svoj položaj u dobu narastajućeg antisemitizma. Iako je po poreklu
bio Jevrejin , Marksov otac nije bio naročito zainteresovan za organizovanu religiju i bio je
privučen deizmom karakterističnim za prosvetiteljstvo. Kod Marksa je prepoznavao izvesnu
„demonsku genijalnost“, i plašio se da će ga strast za poezijom i filozofijom fizički i moralno
iscrpeti. Po svemu sudeći, mladi Marks je bio blizak sa svojim ocem i od njega je slušao o
idejama Voltera, Rusoa i drugih filozofa. Tokom odrastanja prilično se posvetio izučavanju
Hegelove filozofije i političke ekonomije Adama Smita koja je vremenom dovela njegove
kritike kapitalističkog društvenog poretka. Nakon završetka gimnazije, sedamnaestogodišnji
Marks je upisao Univerzitet u Bonu 1835. godine, gde provodi jednu godinu studiranja, i potom
odlazi na univerzitet u Berlin, gde se upoznaje sa Hegelovim idealizmom. Hegel je u to vreme
dominirao intelktualnim životom Nemačke, i tada se Mark zbližio sa radikalnim interpretatorima
Hegelove filozofije, koji su sebe nazivali mladim hegelijancima. To je bio prvi Marksov kontakt
sa ljudima koji nisu prihvatali dominantne vrednosti i norme nemačkog društva. U njemu su
videli „novog Hegela“, koji je kod njih izazivao poštovanje i divljenje. U pismima ocu, gde
izražava svoje naučne i filozofske ideje, navodi da je nakon izučavanja Hegelovog idealizma,
došao do tačke u kojoj je počeo tragati za idejama i njihovim objašnjenjem putem analize
društvene stvarnosti. Tada je otpočeo sa procesom transformacije filozofije u društvenu nauku.
Ova transformacija bila je pokušana u despotskom socijalnom kontekstu, jer je tokom najvećeg
dela 19. veka Pruska bila među najrepresivnijim državama Evrope, sa snažnom dominacijom
organizovane religije u oblastima državne uprave. Oni koji su preispitivali tadašnji politički ili
religijski poredak, bili su predmet cenzure i udaljavanja sa akademskih pozicija. Mladi Marks se
pripremao za rad na univerzitetu i doktorirao na temu Razlike između Demokritove i Epikurove
filozofije prirode. Međutim, njegovi mladohegelijanski mentori su već bili otpušteni sa svojih
pozicija i nisu bili u mogućnosti da Marksu obezbede angažman, tako da je tada imao slabe
šanse za nastavak karijere u ovom smeru. U nedostatku alternativa, posvećuje se novinarstvu,
kao novinar ( kasnije i urednik) liberalnog lista Rajnske novine. Započeo je konstantnu bornu sa
pruskim cenzorima, i najčešće je pisao o siromaštvu uzgajivača vina, strogim kaznama za seljake
koji su krali drva da bi se ogrejali i represiji raznih evropskih vlada. Međutim, za šest meseci
pruske vlasti zatvaraju novine i Marks opet ostaje bez posla. Tada je već bio u braku sa Jeni fon
Vestfalen i odlazi u Pariz 1843. godine kada je imao 25 godina. Pariz je u to vreme bio
intelektualni centar Evrope, gde upoznaje mnoge radikalne i revolucionarne mislioce. Jedno od
4
