Гимназија

Гњилане, Шилово

Матурски рад из Историје 

КАРЛО ВЕЛИКИ

Ментор:

Ученик:

Михајло Радосављевић, проф

Милан Нојић, IV-3

Шилово, јун  2017. год. 

С А Д Р Ж А Ј

Страна

1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Меровинзи............................................................................................................................. 4
3. Каролинзи.............................................................................................................................. 5

Карта Каролиншког Царства............................................................................................... 5

4. Младост Пипиновог сина..................................................................................................... 6
5. Краљ Карло Велики..............................................................................................................7

Карло I Велики...................................................................................................................... 8

6. Карло Велики и ратови са Лангобардима...........................................................................9
7. Велики ратови Карла Великог...........................................................................................11
8. Карло Велики као Цар Светог римског царства..............................................................13
9. Царство Карла Великог......................................................................................................16
10. Распад Карловог царства..................................................................................................18
11. Закључак............................................................................................................................19
12. Литература......................................................................................................................... 20

2

background image

Карло Велики

Милан Нојић, IV-3

2. 

Меровинзи

 

Владавина раних франачких владара  Фарамонда (419-427) и Клодија (427-447) више 

су мит него чињеница, сама њихова повезаност с Меровинзима је упитна. Гргур 
спомиње  Клодија као првог Краља који је започео освајање Галије заузевши 
Чамарачум (Камбре) и проширио франачке границе јужно од Соме. Сидоније каже да је 
флавије Аеције изненадио Франке и отерао их назад (431). То време бива почетак 
ситуације која ће трајати столећима - Франци ће постати владари над бројним Гало-
Римљанима. 451. године Флавије Аеције је позвао своје германске савезнике да се 
Римско тло одбрани од Хуна и Атиле. Одазвали су се Салијски Франци, док су се 
Рипуарски  Франци борили на обе стране јер је део  њих живео изван царства. Меровеј 
је вероватно био син Клодија, наследио га је Хилдерик I чији је гроб пронађен 1653. И у 
њему прстен који га потврђује као краља Франака.

Меровинзи су били прилично лењи те заправо и нису владали. Прави владар је био 
заповедник Палаце (мајордом). Он је био владар који се бавио краљевством. Меровинзи 
су краљеви само по имену, који су уживали бити краљеви, само не бити одговорни. У 
правилу, мајордоми су водили Франке у рат. Меровинзи су били корумпирани те су 
пропали па је дошла нова династија.

Име саме династије долази од Меровеја који је владао Салијским Францима од 447. до 
457. године. Династију Меровинга је утемељио  Клодинг који је ујединио Франке, 
потом остварио значајне победе над Визиготима, Сасима и Алеманима. Владали су 
свим Францима од 481. до 751. године. Последњи меровински краљ био је Хилдерик 
III.

 

4

Карло Велики

Милан Нојић, IV-3

3. 

Каролинзи

Каролиншко краљевство почиње у новембар 751. Када је Пипин Мали збацио 
последњег меровиншког краља Хилдерика III. Пипин Мали је био мајордом и син 
славног мајордома Карла Мартела, који је спасио Европу од исламске инвазије и који је 
поново ујединио Франачку. Пипин Мали је постао изабрани краљ Франачке уз папин 
благослов и подршку водећих људи Франачке. Ако краљ није задовољавао водећи клан, 
бирао би се нови краљ. Иако су касније краљеви постали наследни, ипак су све до 1806. 
постојали избори за краља у Светом Римском Царству.

Пипин Мали улази 754. године у савез са папом Стјепаном II, који представи краљу 
копију кривотворине Константина Даровница у Паризу те на великој церемонији у 
базилици Сен Дени проглашава Пипина Малог и његову породицу ,,заштитницима 
Рима''. Пипин Мали затим отима 755. године. Пипин Мали дарује папи сва преотета 
подручја око Рима омогућивши стварање папинске државе у облику Пипинове 
даровнице која је положена на гробу Св. Петра.

Карта Каролиншког Царства 

5

background image

Želiš da pročitaš svih 21 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti