SADRŽAJ
Увод...........................................................................................3
Кметство....................................................................................5
Катарина и просветитељство...................................................6
Наказ..........................................................................................8
Прва подела пољске................................................................12
Други Руско-Турски рат.........................................................14
Уметност..................................................................................14
Смрт Катарине Велике...........................................................18
Закључак..................................................................................19
Литература...............................................................................21
2
Након ове Јелисаветине одлуке, Софија је и добила сина Павла са кнезом Салтиковим,
Софија је сада добила ново крштено има када је ступила у брак- Катарина, Након
неколико година, царица Јелисавета се разболела и умрла од високе температуре и
грознице. На њено место је дошао Петар Фјодорович, који је себе називао Петром Ш.
Пошто је Петар за свега мало времена своје владавине успео да постави многе реформе
без циља, прекине рат са Пруском и Русију стави у најгори положај икада, сви су били
незадовољни његовом владавином, али му се нико није супростављао на вишем нивоу, све
до Катарине. На престо је дошла уз подршку војске, цркве, већине племства и
Петрограђана, а сви су јој помогли зато што су њена личност и нарав биле у оштрој
супротности са неспособношћу која је преовладавала код њеног мужа. У првим недељама
владавине није се суочила ни са каквом ОПОЗИЦИЈОМ, али свеједно ју је чекало
мноштво проблема. На престо није ступила на традиционални руски начин. У ранијим
годинама, престо су наслађивала само мушка деца, затим у следећим годинама не само
деца већ је сваки суверен имао слободу да именује себи наследника, али Катарина чак ни
та нова правила није испуњавала. Катарина је на власт дошла када је извела државни удар
који је починила уз помоћ Орлових, цркве и војске која је стала на њену страну. Петар је
затворен у један дворац где је б. августа убијен, највероватније по Орловљевом наређењу,
јер Катарина заправо никада није имала намеру да га убије. 22 септембра крунисана је као
царица Катарина II.
4
2. КМЕТСТВО
Катарина је утврдила и потврдила административну структуру управе царством и
изборила се са захтевима православне цркве. У првим месецима своје владавине такође је
морала да се суочи и са кризом једне основне и хронично нестабилне институције
друштвеног и економског живота царства: кметства. Посреди је била побуна која је
обухватила индустријске кметове-раднике. Руска популација од приближно двадесет
милиона становника састојала се 1762. од хијерархијских слојева: суверен, племство,
црква, трговци и грађани, а на дну можда и десет милиона сељака. Кметови су били
сељаци трајно везани за земљу у поседу круне, државе, цркве, приватног поседника„, Али,
проблем је настао када су кметови, који су радили у време Петра Великог у фабрикама,
рудницима и ливницама на Уралу, били продавани заједно са предузећима у којима су
радили, као делови машинерије.
Стопа смртности била је велика, зато су међу индустријскм кметовима владали снажни
немири. Са таквом се ситуацијом Катарина суочила свог првог царског лета, Реакција јој
је била да 8. августа 1762. изда указ којим је прогласила да се убудуће власницима
фабрика и рудника забрањује да купују кметове за рад у индустрији, сем у случају да купе
земљу за коју су везани кметови. Овај указ је такође објављивао да нови кметови-радници,
морају добијати уговорену плату Међутим, када је вест о царском указу одјекнула
рударским и индустријским крајевима, чим су чули да се помиње уговорена плата,
кметови на Уралу су се дали у штрајк. Али, Катарина се и даље трудила. У јулу 1765.
успоставила је нарочиту комисију која ће ”трагати за начином да се побољша рад у
ливницама, при чему ће имати на уму да треба да олакша народу бреме и донесе му мир,
као што ће мислити и на добробит земље”
Она се 1767. Огласила у вези са оним што је нужно предузети да би се спречила општа
буна кметова. '*Ако не пристанемо да умањимо окрутност и ублажимо ту ситуацију коју
ниједно људско биће неће да трпи”, рекла је, ”они ће сами преузети ствар у своје руке Још
као кнегиња, предлагала је начин да се реформише те на крају и укине та институција,
иако би можда за довршење тог процеса било потребно и сто година. Кључна тачка тог
плана била је замисао да се при свакој продаји имања ослободе сви кметови на њему.
5
