SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje
rizikom i osiguranje Tema:
Katastrofalni
SADRŽAJ
Uvod
3
1.Pojam katastrofe i opasnosti
4
2.Katastrofalni rizici
6
3.Uloga države u osiguranju katastrofalnih rizika
10
3.1. Zajednička aktivnost države i osiguravajućih društva
11
3.2. Katastrofalni rizici u Srbiji
14
3.3. Katastrofalni rizici na globalnom nivou u 2009.god
17
4.Potencijalni katastrofalni rizici u budućnosti
18
Zaključak
21
LITERATURA
22
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
2
Uvod
Katastrofalni rizici zapravo predstavljaju mogućnost gubitka imovine i nastanka
velike štete usled ispunjenja rizika kome je izloženo celo društvo. Šteta koja nastaje
je ne retko ogromna pa je ni sama država ne može nadoknaditi, već je potrebna
pomoć sa strane. Postoje različite definicije katastrofe, medjutim ono što je
zajedničko svim definicijama jeste to da izazivaju velike gubitke koje pojedinac
sam ne može da nadoknadi i da je osiguranje u takvim slučajevima neminovnost. U
tome se i ogleda značaj osiguranja u ovoj oblasti. Do nastanka neke katastrofe
može da dodje usled dejstva samih prirodnih sila kada čovek nema nikakvog
uticaja na ono što se u prirodi dešava, ali takodje do nastanka katastrofe može da
dodje i usled dejsta samog čoveka. Bez obzira na koji je način nastala katastrofa
ono što je krajnji efekat njenog nastanka jesu veliki gubici koji pojedinci sami ne
mogu da pokriju.
U ovom radu će se ukazati na to koji su to rizici katastrofalni, kakav je uticaj
države na te rizike, i koji to rizici prete našoj zemlji.
1.Pojam katastrofe i opasnosti
KATASTROFA
„Je događaj u kome je jedno društvo u opasnosti da se suoči sa gubicima kao što su
ljudski gubici ili gubici imovine. Sa tim gubicima se celo društvo suočava. Zbog
toga su potrebna vanredna sredstva i veštine, da bi se prevazišli. Neka od njih
moraju doći iz inostranstva. Kao primer navodi se zemljotres u Meksiko City-ju i
4
raspoloživi resursi i fondovi nisu dovoljni za urgentan oporavak. Sistemi za
oporavak su neophodni da bi se upravljalo katastrofom."
U katastrofi poredeći je sa nesrećnim slučajem:
- Većina društvenih struktura je ozbiljno pogođena. Tako da su ustanove i
operacione baze za hitne slučajeve takođe ugrožene. Kada se dogodi
nesrećan slučaj neke od tih ustanova mogu biti ozbiljno ugrožene, dok velika
većina njih obično izađe iz krize sa malo ili ni malo štete.
- Lokalni zvaničnici nisu u mogućnosti da nastave svoju uobičajenu funkciju i
ova situacija se često produži u period oporavka. Opšta posledica je neko sa
strane mora preuzeti vodeće položaje.
- Ne može se dobiti pomoć od susednih zajednica, katastrofa pogađa više
zajednica i uglavnom ima regionalan karakter. U nesrećnom slučaju
uglavnom ima jedna zajednica koja treba da se oporavi posle nesrećnog
slučaja. U katastrofi mnogo susednih zajednica ne samo da ne mogu da
pomognu već su i one same ugrožene.
- U katastrofi svakodnevni život zajednice je ozbiljno narušen.
1
OPASNOST
Svaka katastrofa počinje sa opasnošću - poznatom ili nepoznatom. Postoji mnogo
načina da se okarakteriše opasnost, na primer: prirodna, tehnička, stvorena
ljudskim faktorom, nuklearna, ekološka. Postoje različite vrste katastrofa, ali ono
što im je zajedničko je potencijal da prouzrokuju ozbiljne, štetne efekte koji su u
korenu svake nezgode, nesreće i katastrofe. Opasnost može biti opšta kao poplava
ili oluja, ali takodje može biti i preciznije definisana kao na primer zemljotres
jačine 7,2 stepena Rihterove skale i slično. Opasnost je pretnja a ne sam događaj.
Svaka opasnost se može manifestovati kroz stvaran štetni događaj. Drugim rečima
ako se opasnost može meriti jedinicama stvarne štete tada opasnost više nije
opsnost već je postala događaj, nezgoda ili katastrofa.
2. Katastrofalni rizici
Kao katastrofalni rizik možemo označiti rizik koji predstavlja pojedinačnu opasnost
koja preti velikom broju ljudi i velikoj imovini, a čije ispoljavanje ugrožava ne
samo ekonomsku snagu osiguravača nego i društva u celini, odnosno njegovog dela
pogođenog ovim rizikom. U katastrofalnerizike spadaju pre svega prirodne
1
Komponente rizika, Katherina Thywissen
5
nepogode (poplava,visoka voda, uragan, oluja, zemljotres, klizanje tla), zatim
požari, eksplozije ili ratni rizici, atomski rizici ili rizici od terorističkih napada, ali
takodje i rizik nuklearnog terorizma ili pandemije bolesti.
Katastrofalne rizike možemo da podelimo na: prirodne i one izazvane od strane
čoveka. Jedna od karakteristika ispoljavanja katastrofalnog rizika je da, po pravilu,
pogađaju dosta veliku geografsku površinu i, istovremeno, veliki broj objekata i
ljudi. Sa stanovišta osiguranja, ispoljavanje katastrofalnog rizika podrazumeva
najčešće ugrožavanje svih poznatih osiguranjem zaštićenih objekata. Tada ne samo
da su ugroženi objekti i ljudi nego dolazi i do prekida rada i izostanka prihoda
usled prekida rada. Za društvo kao celinu osnovni interes je da obezbedi neprekidni
tok razvoja, a ispoljavanje katastrofalnog rizika dovodi do poremećaja velikog
broja funkcija karakterističnih za svako društvo i može dovesti do socijalnog haosa:
jer, ukoliko se dogodi neki rizik velikih razmera, može doći do oštećenja ili gubitka
velikog broja stanova, gubitka žtivota i ugrožavanja zdravlja velikog broja ljudi,
gubitka prihoda za veliki broj porodica i slično. Takvi rizici ugrožavaju i
infrastukturu društvene zajednice, pa može doći do uništenja komunalnih objekata,
putne i železničke mreže, objekata za snabdevanje toplotnom i električnom
energijom kao i PTT saobraćaja. Delatnost osiguranja počiva na tehničkoj
organizaciji, tj. na formiranju zajednice rizika, pa se ispoljavanje ovog rizika može
prikazati kroz analizu uticaja na te elemente tehničke organizacije. Katastofalni
rizik direktno ugrožava disperziju rizika kao bitnog elementa tehničke organizacije
osiguranja, jer on istovremeno pogađa veliki broj ljudi i objekata na relativno maloj
teritoriji, pa tako predstavlja posebnu kategoriju rizika. On istovremeno pogađa i
veliki broj homogenizovanih grupa, a odstupa i kad je učestalost šteta u pitanju.
Drugim rečima, nastupanje katastrofalnog rizika predstavlja iskakanje od prosečnih
veličina po svim elementima.
Postoje dva osnovna modela, sa više varijacija, po kojima se u svetskoj praksi
države bore sa posledicama katastrofalnog rizika.
Prvi model
odlikuje se
činjenicom da država ne učestvuje u pokrivanju šteta nastalih kao posledica
katastrofalnih događaja, već se ovo pokriće obezbeđuje putem ugovornog
osiguranja. Ovaj model primenljiv je u zemljama sa visoko razvijenom
infrastrukturom i tržišnom privredom, zemljama čije klimatske odlike ne beleže
značajne prirodne katastrofe kao što su zemljotresi, orkani i tornada, a sve uz uslov
da je industrija osiguranja veoma razvijena. Primer za ovaj model je Holandija.
Drugi model
predviđa, pored postojanja ugornog osiguranja, i direktno ili
indirektno učestvovanje države u rešavanju nastalih šteta. U osnovi ovog modela je
da država nakon ispoljavanja katastrofalnih događaja utvrdi uzrok i obim štete, kao
i potraživanja subjekata koji su štetu pretrpeli, te iz budžeta interveniše na
