Seminarski rad
Katastrofalni rizici u osiguranju
Student:
Mentor:
Slavko Rakić IM46/13
Tanja Novaković
Novi Sad, 2015.
Upravljanje rizikom i osiguranje - seminarski rad
1
Sadržaj
Sadržaj...........................................................................................................................................1
Uvod.............................................................................................................................................2
I Katastrofa i opasnost....................................................................................................................3
II Katastrofalni rizici........................................................................................................................4
III Osiguranje od katastrofalnih rizika..............................................................................................8
Zaključak........................................................................................................................................10
Literatura......................................................................................................................................11
Upravljanje rizikom i osiguranje - seminarski rad
3
I Katastrofa i opasnost
Katastrofa i opasnost predstavljale su kroz istoriju teme koje su uvek bile aktuelne jer su proizvodile
negativne događaje. Upravo iz tog razloga, i veliki broj autora se bavio pitanjem katastrofe i
opasnosti, te su neki od njih na različite načine pokušavali dati objašnjenje samih pojomova kastrofe
i opasnosti, a sada ćemo se upoznati s nekima od njih.
„Katastrofa je događaj u kome je jedno društvo u opasnosti da se suoči sa gubicima kao što su ljudski
gubici ili gubici imovine. Sa tim gubicima se celo društvo suočava. Zbog toga su potrebna vanredna
sredstva i veštine da bi se prevazišli. Neka od njih moraju doći iz inostranstva. Kao primer navodi se
zemljotres u Meksiko Siti-ju i drugim meksičkim gradovima 1985. godine. Na hiljade ljudi su
nastradali, a desetine hiljada su povređeni. Najmanje sto hiljada stambenih jedinica je oštećeno, a
troškovi rekonstrukcije su dostigli pet biliona dolara. Preko 60 nacija donatora učestvovalo je u
oporavku kojim su upravljala lica Crvenog krsta i Crvenog meseca“ (Drabek,1996).
„Katastrofa se za određeno društvo može definisati kao događaj koji prouzrokuje ili 500 smrtnih
slučajeva ili 10 miliona štete. Ove cifre, međutim, nisu potpuno merodavne, jer obim štete nije za sve
situacije isti. Takođe, ne sme se zaboraviti da li se šteta posmatra na globalnom ili lokalnom nivou. Za
zajednicu od 350 domaćinstva je katastrofa kada svih 350 strada u poplavi, ali na globalnom nivou taj
gubitak je minimalan. Slično tome, 10 miliona dolara štete je poražavajuća činjenica za siromašnija
društva. Međutim, neke druge zajednice izlaze bez problema na kraj sa tom količinom štete.
Katastrofa ne samo da poremeti društvo već izaziva totalni slom aktivnosti. Jedan aspekt katastrofe
je da funkcionisanje društva prestaje. Rukovodeće strukture nisu u mogućnosti da deluju, bolnice su
ili srušene ili u tolikoj meri oštećene da preživeli nemaju kome da se obrate. Kada su prirodne
nepogode u pitanju, vrlo je česta situacija da preživeli pomoć potraže kod prijatelja ili suseda. Ovo ne
može da bude slučaj u katastrofi. Kada se desi prirodna nepogoda društvo često nastavlja da
funkcioniše i da obavlja svoje uobičajene funkcije, a u slučaju katastrofe to nije u stanju (Graham A.
Tobin i Burrell E. Montz, 1997).
Kroz ova dva viđenja samog pojma katastrofe mogli smo se bliže upoznati s njima i izvući jednu
zajedničku nit, a to je da različiti vidovi opasnosti prouzrokuju katastrofe s kojima društvo nije
osposobljeno da se bori, te se javlja potreba za spoljnom pomoći koju možemo sagledati kao
osiguranje. Upravo iz postojanja same opasnosti, koja predstavlja potencijalni negativan događaj,
javlja se i potreba da se lica osiguraju od tih opasnosti, i na taj način ublaže posledice eventualnih
ostvarenja katastrofalnih događaja.
Primeri nekih od najvećih svetskih katastrofa su:
1) Drugi svetski rat - kako se procenjuje, u ovom ratu stradalo je oko 54,9 miliona ljudi;
2) Nestašića u Kini za vreme vladavine Mao-Ce-Tunga - stradalo je preko 28 miliona ljudi;
3) Doba Kuge u 14. veku, kada je u Evropi stradalo preko 20 miliona ljudi;
4) Prvi svetski rat, u kome je stradalo preko 15 miliona žrtava;
5) Ruski građanski rat - stradalo 9 miliona ljudi.
