ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ
СТУДИЈЕ ДР ЛАЗАР ВРКАТИЋ
ЗАВРШНИ РАД
КАЗНА МАЛОЛЕТНИЧКОГ
ЗАТВОРА
Ментор:
Студент:
доц. др Татјана Скакавац
Никола Вулетић
бр. индекса: 17078/15
Нови Сад, 2019.
дела и кривичноправној заштити малолетних лица као најбитнији правни документ
који дефинише кривично правни статус малолетника. Анализираћемо процес
извршења казне малолетничког затвора. У последњем поглављу биће приказани
статистички показатељи везани за малолетне учиниоце кривичних дела као и врсте
кривичних дела које малолетници којима је изречена казна малолетничког затвора
чине.
4
2. Појам и основне карактеристике малолетничке делинквенције
Поред права, многе друге науке попут криминологије, педагогије, социјалног
рада, психологије, социологије и др. се баве појавом и појмом малолетничке
делинквенције. Различите науке приликом дефинисања овог појма стављају нагласак
на оне аспекте који су тема њиховог разматрања и практичног деловања.
Делинквенција (
lat. delinquere
– погрешити, преступити, оманути) је термин
који се у свом изворном значењу не односи само на малолетнике али је ушао у
употребу пре свега у криминологији и то у области малолетничких дела. Термин
подразумева вршење приступа, односно кршење друштвених норми. Видановић
наводи да је делинквенција: „укупност људских понашања којима се угрожавају
основне друштвене норме и вредностиˮ
2
.
Правна литература користи многобројне термине који се односе на
малолетничку делинквенцију, попут: преступништво, делинквентно понашање
младих, васпитна запуштеност, морална посрнулост и сл.
Знамо да се понашања малолетника мењају пратећи друштвене промене. Иако
подаци указују да је малолетничка делинквенција све чешћа и да су понашања све
компликованија још је Сократ наводио да: „Дјеца сада воле луксуз, она имају лоше
владање, презир према ауторитету, она показују непоштовање старијих и воле
брбљање мјесто учења. Дјеца се више не дижу када старији улазе у просторију. Она
противурече својим родитељима, брбљају пред друштвом, похлепно гутају
посластице са стола, прекриже своје ноге и тиранизирају своје учитељеˮ
3
. С обзиром
на време када је наведени цитат настао можемо рећи да је својеврсни сукоб
генерација одувек присутан у свим друштвима али и да понашања малолетника која
одступају од општеприхваћених друштвених норми нису специфична само за
садашњи историјски тренутак.
Једну од првих књига домаћих аутора која се бавила преступничким
понашањем младих написао је специјалиста судске психијатрије Хајдуковић
2
Видановић, И. (2015)
Речник социјалног рада
, ауторско издање, суиздавач: Удружење стручних
радника социјалне заштите Србије: Београд, стр. 63
3
Јашовић, Ж. (1991)
Криминологија малолетничке делинквенције
, Научна књига: Београд, стр. 17
5
четрнаест, а млађих од двадесет и једне године који, према закону, спадају у
кривична дела.ˮ
6
.
С
обзиром да је веома широк спектар понашања која се убрајају у
малолетничку делинквенцију на основу њихових карактеристика Скакавац их
разврстава на:
1. Кршење моралних норми – односи се на асоцијална, антисоцијална и
неморална понашања која нису правно наведена као прекршаји и
кривична дела, нити су препозната као социопатолошке појаве.
Примери таквих понашања су: безобразлук, дрзак, потцењивачки,
некоректан и непристојан однос према социјалном окружењу и сл.
2. Социопатолошке појаве – се односе на понашања која остављају
негативне последице на личност и развој младих. Примери таквих
понашања су: алкохолизам, коцкање, наркоманија, просјачење и сл.
3. Прекршајно понашање – одговара прекршајима које чине и одрасли.
Примери таквих понашања су: туче, изазивање туча, недозвољено
ношење оружја, неовлашћено скупљање добровољних прилога, бука и
сл.
4. Вршење кривичних дела – одговара кривичним делима која врше и
одрасли. Примери таквих понашања су: насиље уз употребу ватреног и
хладног оружја, смрт учесника у конфликту и сл
7
.
Хелсиншки одбор за људска права у Србији, пратећи статус људских права у
установама за извршење кривичних санкција према малолетницима, наводи да
Србија припада земљама које имају озбиљних проблема са порастом малолетничке
делинквенције поготово након 2000. године. У извештају се даје следеће објашњење:
„Сасвим је јасно да су две деценије политичког и економског насиља оставиле
последице, пре свега у друштвеној групи младих људи. С обзиром да су школство,
породица и друштво изгубили превентивну и контролну функцију, а све то у
контексту озбиљних социјалних проблема друштва у неуспелој транзицији, огроман
6
Видановић, И. (2015)
Речник социјалног рада
, Удружење стручних радника социјалне заштите
Србије: Београд, стр. 186
7
Скакавац, Т. (2015)
Рецидивизам малолетних учинилаца кривичних дела
, Универзитет Унион у
Београду, Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатићˮ: Нови Сад, стр. 13, стр. 22-29
7
