Ekonomski fakultet
UNIVERZITET U BEOGRADU
Seminarski rad
Kejnsova teorija i politika
Profesor:
Prof. dr Miomir Jakšić
Student:
Beograd, 2015.
~ 4 ~
Makroekonomija kao disciplina ekonomske nauke proučava pojave na nivou
ekonomije u celini, a kao glavni predmet njenog proučavanja su makroekonomski agregati:
inflacija, nezaposlenost i privredni rast. Klasična politička ekonomija se zasnivala na
nekoliko principa. Pretpostavljalo se da proces rasta teče glatko, ekonomska politika i teorija
svodila se na shvatanje da se ekonomski sistem tendencijski približava ravnoteži, da kamata
na nivou pune zaposlenosti izjednačava štednju i investicije, da ponudu i tražnju za radom
izjednačava realna nadnica, da su primarne investicije i da one određuju obim proizvodnje i
tako i nivo štednje, takođe smatra se da postoji voljna nezaposlenost. Preispitao je i osporio
mnogo aspekata klasične političke ekonomije, dok se s druge strane osporava Kejnsova
revolucionarnost ekonomske teorije i politike. Argumenti protiv Kejnsove ekonomske teorije
i politike su da je njegova teorija posebna, a ne opšta, osporava se kenzijanizam koji je
odgovoran za rast inflacije usled državnog intervencionizma. Postoji mnogo neslaganja
izmedju ekonomista pa su uglavnom prisutna kada je reč o rešavanju nekog aktuelnog
problema. Nobelovac M. Fridman je napisao: „ Postoji široka saglasnost oko ciljeva
ekonomske politike: visoka zaposlenost, stabilne cene, brži rast. Manja saglasnost postoji oko
toga u kojoj meri su ovi ciljevi međusobno uskladljivi, a najmanja saglasnost postoji oko
pitanja uloge koju pojedini instrumenti mogu i treba da imaju u postizanju tih različitih
ciljeva.“
2
1929. godine šok koji je uzdrmao privrede celog sveta osporio je klasičnu opštu
ravnotežu i otvorio put za jedan novi model neravnoteže koji će Kejns tridesetih godinai
uobličiti. Sa početkom svetske ekonomske krize 1929. godine počinje i era Kejnsove
dominacije u ekonomskoj politici i teoriji.
1.1.
Definicija kenzijanizma
Opšte prihvaćeno mišljenje je je kenzijanska revolucija potpuno zaustavila prodor
marksizma u razvijenim zemljama, dovodeći do uspeha u ekonomiji i u to vreme nije lako
bilo biti aktivan kejnzijanac, jer je ona izazavala bes svih koji su društveni napredak
poistovećivali s prevratom. To je razlog da su se ocene o Kejnsu i njegovom značaju za
razvoj ekonomske teorije i kapitalizma kretale od toga da ga smatraju opasnim misliocem pa
do stava da je svojom teorijom regulišućeg kapitalizma spasao i produžio mu život.
3
Drugi
svetski rat smatra se svojevrsnim “laboratorijskim eksperimentom” za proveru efikasnosti
Kejnsovih ideja i ekonomske politike. Puna zaposlenost postaje ne samo cilj pojedinih vlada,
već pre svega ustavna obaveza. U tom periodu dolazi do razvoja kvantitativnih
disciplina(statistike i ekonometrije), kao i razvoja nacionalnog računovodstva, odnosno
razvoja analize bruto društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka i njihovih komponenti.
Mogućnost predviđanja dohotka zaposlenosti kao i cena u privredi doprinela je značajnoj
podršci Kejsnovim idejama. Zaključujemo da je Kejns svojom:
Svojom makroekonomskom analizom,
Kratkoročnim prognozama,
Prilagođavanjem proizvoda , a ne cena na promenljive ekonomske uslove i
shvatanjem,
Da je moguća ravnoteža privrede na nivou “ravnoteže nezaposlenosti “ doprineo
promeni postojeće paradigme o funkcionisanju tržišnih privreda.
2
Jakšić.M, 2009.Osnovi makroekonomije , Ekonomski Fakultet, Beograd, str.5.
3
Šoškić.B.,(1995) Ekonomska misao, Savremena administracija, Beograd, str.387.
~ 5 ~
Nova paradigma predstavlja shvatanje da konkurentske sile tržišta nisi sposobne da
privredu do stanja pune zaposlenosti bez određene uloge vlade (države) i ona će biti teorijska
osnova tokom sledećih decenija mnogih ekonomista koji će formirati pravac poznat kao
kenzijanizam. Doktrine inspiriane Kejnsovim idejama razvijale su se tokom sledeće tri
decenije u okviru kejnzijanskog pravca i vremenom postaju vladajuća paradigma. Opšta
teorija od koje su polazili bila je predmet neprekidnih sporova i veoma različitih često
suprotnih interpretacija i zaključaka. Razlog se nalazi u samoj Opštoj teoriji, koja nije bila
koherentno napisana knjiga, već je sadržavala puno nejasnoća i nedoslednosti. Tome se mogu
dodati i činjenice da sam Kejns nije formirao eksplicitan i kompletan model izbegavajući
upotrebu matematike. Tome doprinose i političke implikacije Opšte teorije, a one su se
odnosile na povećanje državnoh intervencionizma u privredi.
4
Sam Kejns je bio sasvim jasan
u svom opredeljenju po pitanju cilja i metoda istraživanja:” Cilj naše analize nije da nam
pruži mehanizam ili metod, kojim se može služiti zatvorenih očiju u nadi da će nam dati
nepogrešan odgovor, već da nas snabde organizovanim i sređenim metodom koji će nam
omogućiti da dobro razmislimo o posebnim problemima s tim da se moramo osloniti na same
sebe i da što tačnije uzmemo u obzir verovatne uzajamne uticaje činilaca.”
5
Kensijanizam se
može svesti na shvatanja prema kome:
Državna politika upravljanja agregatom pažnjom treba da ima ključnu ulogu u
odnosu na druge politike.
Da su tržišta nesavršena i tada dolazi do povremenih perioda neiskorišćenosti
kapaciteta.
Kao prvo i najvažnije Kejzijanska doktrina je teorija agregatne tražnje i njenih
efekata, na realni proizvod i inflaciju. Postoje šest osnovnih načela kenzijanizma;
6
1.Kenzijanci veruju da na agregatnu tražnju utiće niz ekonomskih odluka, i ličnih i javnih a
ona se povremeno haotično ponaša.
2. Prema kenzijanskoj teoriji promene agregatne tražnje imaju jak kratkoročni uticaj na
realni dohodak i zaposlenost , a ne na cene.
3. Kenzijansci veruju da tržište dobara , a naročito tržište rada sporo reaguju na šokove
ponude ili tražnje, odnosno da se cene i nadnice ne menjaju brzo u cilju čišćenja tržišta.
4. Prema kenzijancima nivo zaposlenosti odnosno neaposlenosti su posledica delimične
promenljivosti agregatne tražnje , a delimično sporog čišćenja tržišta.
5. Kejnzijanci smatraju privredne ckluse značajnim ekonomskim problemom, pa se zato i
zalažu za aktivnu stabilizacionu politiku u cilju smanjenja privrednih fluktuacija.
6. Kejnzijanci smatraju da je nezaposlenost veći problem od inflacije i zato prednost daju
politici protiv nezaposlenosti u odnosu na inflaciju.
4
Patinkin,D., (1990) ,On different interpretation of the General Theory, Journal of Monetary Economics, 26 ,
October, 205-43
5
Keyness,J.M.,op.cit.,325.
6
Blinder, A. (1988) The fall and rise of Keynesian economics Economic Record, December, u Snowdon, .,
Vane, H., op.cit., 110-112.
