KESTEN
2117. Castanea sativa Mill.
U antici bilo ga je mnogo oko grada Kastanona na Crnom Moru, po
kome dobi ime. A sam kesten dade ime kastanjetama, boji očiju i lepoj Stankovićevoj Ciganki. Drvo
guste, loptaste krošnje promera do 10 m i visine 25-30 m. Doživi 500 godina. Koren razvijen, dubok.
Listovi tamnozeleni, sjajni, u jesen žuti. Cvetovi zelenožuti, jun. Plod jestiv (kesten, maron). Voli
propusna, kisela tla. Izbegavati sadnju na mestima sa krečom i šutom. Podnosi gradske uslove. Koristi
se kao soliter u većim vrtovima i parkovima. Lepo deluje i u grupi. Plantažno se gaji radi ploda. Ima
kvalitetno drvo. Medonosan.
Pitomi kesten je listopadno drvo koje pripada familiji Fabaceae. Smatra se da je kesten u
dalekoj prošlosti bio rasprostranjen u Maloj Aziji, a da se odatle širio dalje na zapad. Danas
najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju.
Dostiže visinu 20-30 metara i starost preko 500 godina. Krošnja je široka i gusta, loptastog
oblika, kora drveta u starosti uzdužno ispucala, smeđesiva. Listovi su duguljasti, krupno
nazubljeni, sa lica sjajni, sa naličja dlakavi. Cveta u junu posle listanja. Plod je orašica smeđe
boje. U zajedničkoj kupoli se razvijaju najčešće po tri ploda. Kupola je loptasta, gusto
pokrivena igličastim bodljama, u vreme sazrevanja opada zajedno sa plodom i puca na četiri
dela. Kesten godišnje može dati preko 200 kilograma plodova.
Kesten je vrsta koja ima veliki značaj kao šumsko-industrijska, privredna i dekorativna. Drvo
je dobrog kvaliteta, slično hrastovom, vrlo trajno i ima različitu primenu.
Kesten se u građevinarstvu koristi za izradu drvenih konstrukcija, u brodogradji, vodogradnji,
kao rudničko drvo. U drvnoj industriji ima raznovrsnu primenu: za izradu dasaka, greda,
gredica, šperovanog drveta i panel ploča. A otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u
industriji nameštaja. Kestenovina se koristi i kao sirovina u industriji celuloze i papira. Papir
dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.
Pitomi kesten je značajna biljka za razvoj pčelarstva. Pčelari ga cene kao visokoproduktivnu
medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarija.
Poseban značaj ima kesten kao dekorativna vrsta. To je jedna od najlepših lišćarskih vrsta
koja građom stabla, pravilno okruglom i gustom krošnjom i velikim listovima pruža široke
mogućnosti za korišćenje u ozelenjavanju naselja. Podesna je i kao soliter (1) i u grupama, a
isto tako može da se koristi i za aleje (2) . Pri naročitom načinu orezivanja može da se koristi i
za žive ograde.
Kestenovo drvo je samotnjak i lako uspeva tamo gde druge voćke teško opstaju. Veoma je
kvalitetno, cenjeno i dugovečno. Najstarije drvo kestena na svetu, zvano "Sto konja", svoje
mesto pronašlo je na planini Etna i veruje se da je staro između 2000 i 4000 godina.
Antropolozi tvrde da je pitomi kesten prvo što je čovek jeo. U prošlosti su ga, kao i mi danas,
jeli pečenog i kuvanog, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za
kafu. Od meda kestena pripremali su medenu rakiju. Jedna legenda čak ističe da je grčka
vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine stare ere.
Glavni sastojak kestena je skrob (oko 44 odsto), i ima ga dvostruko više nego u krompiru, pa
je u Kini, Japanu i južnoj Evropi jedna od važnijih namirnica. Neretko se koristi i u obliku
brašna za hleb zbog čega je dobio nadimak "Stablo hleba". Uopšte uzev, pitomi kesten je
važan i neobičan sastojak u kulinarskoj "umetnosti".
Kesten simbolizuje trijumf nad okruženjem, a u hrišćanstvu , simbol je vrline čednosti.
U narodnoj medicini se koristi kora, list i plod, a izvanredno je sredstvo protiv kašlja i
znojenja, za umirenje i dobar san, protiv upale zglobova i išijasa, za lečenje šuljeva i jačanje
korena kose, protiv proširenja vena i otoka nogu.
Kesten se odlikuje visokom energetskom vrednošću i nizom blagotvornih dejstava, zbog čega
se preporučuje deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.
Dok šetate gradom, uživajući u predivnom mirisu i ukusu pečenog kestenja, koji je neizbežan
u hladnim danima, setite se zahvalnih svojstava ovog neobičnog ploda!
______________________________
(1) Soliterno stablo ili soliter – predstavlja pojedinačno drveće ili druge vrste biljaka koje
dominiraju u prostoru. Izuzetan položaj solitera omogućava njegovo sagledavanje iz svih
pravaca.
(2) Aleja – predstavlja pravolinijsku parkovsku stazu oivičenu drvorednom ritmičnom
sadnjom. Usmerava se ka centru ili dominanti kompozicije parka.
Morfološka i biološka svojstva kestena
Vezani članci - Kesten
Kreditiranje i poticaji za uzgoj pitomog kestena
Kesten - atraktivan i ćudljiv plod jeseni
Kestenijada i Bučijada u Požegi
Kesten (žir bogova) je jednodomna biljka, pri kojoj se na istom stablu nalaze razdvojeni
muški i ženski cvjetovi. Ženski cvjetovi združeni su po 2 – 3 u grozdove i nalaze se na kraju
listnih izdanaka. Muški cvjetovi združeni su u kitice (dihazije, mačice) i razvijaju se pri
osnovi ljetnih izdanaka. Kesten cvate u lipnju i srpnju. Oprašivanje vrše vjetar i kukci (pčele).
Važno je da se posade razne sorte kestena radi međusobnog oprašivanja. Plod je crvenkasto-
smeđe boje i glatke površine. Raste unutar bodljikave košuljice koja se raspukne u jesen kada
plod sazrije. Listanje kestena započinje u travnju. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8 -
18 cm dugi i 3 - 6 cm široki, na licu goli, a na naličju dlakavi.
Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovječno, može narasti u visinu do 25 m s
bujnom, velikom krošnjom i godišnje dati preko 200 kg plodova. Kora mu je glatka i
sivosmeđa. Može doseći starost preko 500 godina. Botaničari kesten ubrajaju u voćke, no
zbog načina i mjesta rasta spada i u šumsko drveće. Mjestimično čini i šume, a često se javlja
u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom.
Pitomi kesten
(
Castanea sativa
, porodica
Fagaceae
) je listopadno drvo visine 20-30 metara i
sa promjerom stabla i do 2 metra. Krošnja je gusta i dobro razvijena. Listovi su naimjenični,
lancetasti i nazubljeni, 8–25 cm dugi i 4–8 cm široki.
