РЕПУБЛИКА СРБИЈА

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

Апстракт:

Висока зависност савременог друштва од информационих

технологија проузрокује нове форме не само криминалитета, већ и тероризма.
Једна од тих нових форми је

кибертероризам

, који што са данашње тачке

гледишта, представља

тероризам новог доба

- доба које је већ почело. Кибер

тероризам   је   данас   претња   са   којом   живимо.   Претње   проузроковане
кибертероризмом све више заокупљају пажњу масмедија, безбедносних субјеката и
индустрију информационих технологија. Наиме, новинари, политичари и експерти
за   различите   области   популаризују   сценарио   у   којем   софистицирани
кибертерористи   продиру   у   рачунаре   виталних   система   (као   што   је   систем   за
контролу   авио-саобраћаја),   проузрокујући   пустошење   и   угрожавајући   не   само
милионе   невиних   живота   већ   и   националну   безбедност.   У   целини   још   увек   не
постоји јасно схватање шта у ствари представља кибертероризам, јер и сам термин
покрива веома широко поље компјутерских и интернет злоупотреба.

Кључне речи:

информационе технологије, национална безбедност, кибер-

простор, еволуција тероризма, кибер-тероризам, кибер-напад.

УВОД

Тероризам је данас феномен са којим живимо. Он доспева у наше домова са

телевизијских екрана, бомбардује нас из новина и часописа, а понекад улази у наше
животе  и   на   много   директнији  начин.   Међутим,   сматра  се  да   је   тај  друштвени
феномен настао  истовремено  кад и класно друштво, односно  онда када и  држава
као институција за заштиту интереса владајуће класе. Други  га  везују за Блиски
Исток и појаву верско-политичке секте Зелота ("Сикара") у античком Јерусалиму,
односно за појаву муслиманске секте Исмаилиста ("Асасина") у раном феудализму.
Међутим,   већина   аутора   у   генези   тероризма   полази   од   Француске   буржоаске
револуције,   тачније   од   јакобинске   диктатуре.   Ово   тим   пре   што   се   и  појам
“тероризам” користи почев од пада Робеспјера 1794. године.

У сваком случају се

Милошевић М.:

Oдбрана од тероризма

, Свет књиге, Београд, 2005, стр. 5

његово значење и облици испољавања мењају са друштвеним и историјским
контекстом у коме егзистира. То важи и за време у коме живимо.

Наиме, са развојем информационе технологије друштвена заједница све

дубље   и   све   брже   улази   у   фазу   веома   снажне   и   неумитне   трансформације   из
индустријског доба, у којем су критични ресурси били капитал и радничка класа, у
информационо доба, у којем је критичан ресурс информација, односно знање, а
кључни   симбол   постаје   Кибер-простор,   обележен   рачунарима,   рачунарским
мрежама,   информационим   токовима   и   информационим   садржајем   у   дигиталној
форми, захваљујући чему овај простор у данашњем пословном амбијенту постаје
опште место за одвијање најразличитијих активности и процеса. Информациона
технологија захвата сваки аспект друштвеног живота, укључујући државне органе,
војску,   науку,   просвету,   медицину,   трговину,  контролише  испоруку   енергије,
комуникације,   авио   саобраћај   и   службе   финансија.   Државни   органи   постају
повезанији,   ефикаснији   и   јефтинији,   бизнис   је   у   стању   да   пружи   више   и
квалитетније сервисе, док групе и појединци имају лак и брз приступ до података и
информација из свих области човековог стваралаштва.

Висока зависност нашег друштва од информационих технологија

проузрокује нове форме тероризма, даје терористима шансу да приђу метама што
би на други начин било скоро немогуће, као што су национални одбрамбени
системи и системи за котролу авио-саобраћаја. Једна од тих нових форми је

кибертероризам

, што би у слободно описној форми, са данашње тачке гледишта,

значило

тероризам будућности

- али будућности која је већ почела. Префикс

кибер

би требао да укаже на технолошку зависност и слабости које се формирају у новом
неуређеном информационом свету у којем тероризам добија нове могућности
организовања и деловања, нове атрактивне циљеве и ново оружје.

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ КИБЕРТЕРОРИЗМА

Постоји неколико препрека које спречавају одређење јасне и конзистентне

дефиниције   кибертероризма.   Прву   препреку   представљају   медији  када   у   својим
дискусијама   о   кибертероризму   уобичајено   теже   сензацији   не   водећи   рачуна   о
потреби   формулисања   добре   операционалне   дефиниције   новог   термина.   Другу
препреку представља сам обичај да појмове везане за рачунаре дефинишемо тако
што  речи  као  што  су  кибер,  рачунар,  информатика,  ставимо  испред  неке  друге
речи.

Наиме сам појам кибертероризам се користи да означи везу између

киберпростора и тероризма. Други назив за киберпростор је „виртуелни свет“, као
симболичка (метафорична) представа информација, место где рачунарски програми

Петровић С.: „Један осврт на злоупотребу информационе технологије“, у:

Зборник радова

, научно

стручни скуп Инфо-Тех, Врњачка бања, 18-22 јун, 2001. (ЦД- ром)

Петровић С.: „Кибертероризам: реланост или фикција?“, у:

Безбедност

, бр. 5-6/2000, стр.649.

Weimann G.: “Cyberterrorism: How Real Is the Threat?”, Special Report,United States Institute of Peace,

December 2004, http://www.agentura.ru/

тероризам није чврст појам. Као и злочин тероризам је одређен друштвом, а са
друштвеним променама мења се и његово значење.

Да би указали на ове недостатке послужићемо се једном општом

дефиницијом тероризма (

политички мотивисано физичко насиље организованих

група са намером да се изазове страх и лична несигурност грађана и да се угрози
државни ауторитет

) која са већином других које су у употреби, поседује

неколико заједничких елемената:

политичка мотивација, организована група и

физичко насиље

. Међутим, управо ови и овако дефинисани елементи, иако су

потребни, нису и довољни да покрију нове и све бројније мотивационе факторе,
форме организовања и начине терористичког деловања у савременим условима.

Само

политичка

(идеолошка)

мотивација

игнорише

могућност

терористичких  активности  због  финансијских  или  религиозних  циљева,  а  управо
рапидни  раст  и  ширење  транснационалних  криминалних  организација,  увећање
радијуса  њиховог  дејства  и  размера  њихових  операција  могли  би  резултирати
њиховом  прибегавању  терористичким  акцијама  за  остваривање  финансијског
профита као водеће мотивације. Све шире присуство на светској сцени радикалног
исламског  фундаментализма  указује  на  религиозну  мотивацију,  која  може  бити
самостална или неразмрсиво везана са политичком мотивацијом.

Елемент

организоване групе

искључује терористичку активност појединца

(не-групно  организованог)  која  се  у  последње  време  увећава  и  у  фреквенцији  и  у
видљивости  и  која  ће  тај  свој  раст  рапидно  наставити  захваљујући,  пре  свега,
ширењу  оружја  информационог  ратовања.  И  најзад,  елемент

физичко насиље,

посматран у традиционалној форми, искључује примену софистицираних
информационих форми ремећења и деструкције.

Према томе, акт кибертероризма би се прагматично могао дефинисати као

коришћење информационих ресурса у виду претње или уцене да би се остварио
одређени терористички циљ.

На основу тога закључујемо да ће кибертероризму

главни циљ ће бити

ремећење

уместо

деструкције,

мада ни она није искључена, јер

у друштвима високо-зависним од информационе технологије ремећење
информационих система може изазвати краткорочне проблеме (сметње) различитог
обима и интензитета, али и много значајније, дугорочно губљење поверења у
способност и поузданост ових система.

Као пример може да послужи једноставан сценарио месечног ометања

банкарског система неке земље кроз понављање атака, што ће у једном тренутку
код грађана сигурно отворити питање поузданости дигитализованог банкарског
пословања дестабилизованог кибер-атацима. Грађани због тога постају нервозни и
неповерљиви, а познато је да такви људи не инвестирају, нити улажу новац у банке,
посебно оне које су имале проблема. Последице овога могу бити веома озбиљне и
дугорочне.

Pettinari D., Cyber Terrorism, Information Warfare, and Attacks Being Launched Now and in the Future

in the Heartland of America, Pueblo County Sheriff's Department and Second Vice-President, Society of
Police Futurists International, http://www.policefuturists.org/fall97/terror.html; Regan R., When
Terrorists Turn to the Internet, The Christian Science Monitor, 07/01/99.,
http://www.infowar.com/class_3/99/class3_070499a_j.shtml (цитирано према: Петровић С.:
„Кибертероризам: реланост или фикција?“, у:

Безбедност

, бр. 5-6/2000, стр.650).