СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Социологија
Тема:
Кич и култура
Ментор: Студент:
Косовска Митровица, 2017. Године
3
Семинарски рад Кич и култура
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................3
1.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ.........................................................................................5
2.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ СОЦИОЛОГИЈЕ КУЛТУРЕ...........................................................6
3.
ЦИВИЛИЗАЦИЈА И КУЛТУРА КАО ФАКТОРИ КОЈИ ДЕЛУЈУ НА
МИГРАЦИЈЕ..................................................................................................................................9
4.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ КИЧА..............................................................................................12
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................15
5
Семинарски рад Кич и култура
1.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ
Култура је једна од најбитнијих карактеристика човека и друштва уопште, обзиром
да ниједна друга врста не поседује културу, а она сама може да дође до изражаја само ако
се посматра с обзиром на друштвену средину и у њиховој узајамној интеракцији. Сама реч
култура је латинског порекла и долази од глагола colere,cultum, што значи обрађивати,
неговати, и говори о човековој истинској везаности за природу, обраду поља. Постоји
велики број дефиниција културе, при чему је битно нагласити да, појам културе у ширем
смислу обухвата и духовну и материјалну културу, односно, све оно што је човек својим
радом и делањем створио. У том смислу, култура има своју стваралачку и своју
репродуктивну димензију.
1
Материјалне и духовне творевине које се преносе унутар људског друштва у
простору и времену, и посредством којих човек задовољава своје потребе, чине заправо
културу једног друштва. Са развојем друштва, поделом на физички и умни рад, у почетку
јединствени људски рад, цепа се на материјалну и духовну производњу, и управо на тај
начин настаје и она класична подела на материјалну и духовну културу. Материјалне
творевине су све оно што су људи створили за живот у датом контексту, а има значај и
значење за њих (куће, мостови, средства за рад....), док, кад говоримо о духовним
културним творевинама, пре свега мислимо на језик, веровања (магија, религија,
митологија), сазнања (здраворазумска, филозофска, научна), правила понашања (обичаји,
морал, право), уметност (културно стваралаштво).
Култура је својеврсна синтеза целокупног досадашњег рада човека, она је
историјски променљива и динамична појава. Она је такође кумулативна појава, која се
преноси у облику културне традиције, а задатак традиције је прихватање и преношење већ
створених културних вредности. Култура се може проучавати на различитим нивоима
општости, па се тако на најопштијем нивоу, може говорити о универзалној култури, као
својству људског рода. О типовима културе се може расправљати као о културним
епохама (цивилизацијама). Такође, могу се разликовати народна култура (стварају је
анонимни појединци у свакодневници и она није одвојена од других активности
заједнице), елитна култура (стварају је познати, врхунски уметници за друштвену елиту) и
масовна култура ( стварају је познати, али мање квалитетни ствараоци, за широке народне
масе и она се преноси медијским путем).
Такође, значајно је споменути и термин глобалне културе, који се односи на
културу неке политичке заједнице (државе у развијеном друштву) или етничке заједнице
1
Анђелковић П,
Основи науке о друштву
, Пирот 2007., страна 8
