Univerzitet u Nišu
Prirodno – matematički fakultet
Seminarski rad
Tema:
Kičmenjaci kao bioindikatori
Mentor: Student:
Prof. dr Slaviša Stamenković
Ana Nikolov 97
Miloš Milojević 98
Niš, 2014.g.
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………………………3
2. Opšte karakteristike kičmenjaka kao indikatora…………………… 5
3. Karakteristike indkatorskih vrsta po clasama i predstavnicima ..... .6
4. Klasa OSTEICHTHYES ................................................................7
5. Klasa AMPHIBIA........................................................................... 9
6. Classis REPTYLIA ...................................................................... .11
7. Classis AVES ................................................................................ 11
8. Classis MAMMALIA ............................................................................12-13
9. Zaključak ......................................................................................14
10. Literatura .......................................................................................15
kompatibilnost (indikatori moraju biti uporedivi i ukazivati na promene ekoloških
performansi)
izbalansiranost (ravnomernu zastupljenost indikatora koji ukazuju na probleme i
indikatora koji ukazuju na pozitivne rezultate)
kontinuitet (indikatori moraju biti zasnovani na kriterijumima koji obezbeđuju
mogućnost praćenja promena određenih vrednosti u vremenu)
jednoznačnost (indikatori moraju biti jasno definisani, razumljivi I pogodni za
internu i eksternu komunikaciju).
Fizičko-hemijske odlike biondikacije su u jednu ruku pogodne ako se zeli odrediti neka
promena u “datom” trenutku vremena, jer daje egzatne podatke. Dok biološke indikatore
karakteriše odlika akumulacije zagađujućih materija u dužem vremenskom intervalu a ujedno
nam to omogućije monitoring kao jadnog od glavih elemenata koje treba vršiti da bi se moglo
uvideti, predvidteti, preduprediti i sprečiti nepovoljno delovanje štetnog faktora po ekosistem.To
je ujedno i prednost bioindikacije nad fizičko-hemiskim bioindikacijama.
Fizičke i hemijske
metode jesu neophodne za procenu kvaliteta životne sredine hrane i vode, ali nisu i dovoljne.
One daju prikaz trenutnog stanja datog biotopa, kada je zagađenje u pitanju. Zato je neophodno
koristiti i biološke metode (bioindikatore). Zato se unazad više od četrdeset godina koriste
bioindikatori za kontrolu životne sredine. Bioindikatori su vrste karakteristične za određeno
klimatsko podneblje, region ili habitat; dominantne vrste u jednom biotopu, a i vrste čije
iščezavanje ili ugroženost predstavlja rani signal upozorenja o degradaciji određenog ekosistema.
Pa zato bioindikatori su numeričke vrednost izvedena iz stvarnog merenja na prostoru, države ili
ambijenta, određenih uslova u određenom geografskom domenu, čiji trendovi tokom vremena
predstavljaju ili skreću pažnju na osnovne trendove u stanju životne sredine.
U novije vreme, bioindikatori su primarni činioci u zaštiti prirode, kao i u oblasti
planiranja (na osnovu analiza učinka, analize stanja) i u prirodnim istraživanjima primene
konzervacije. U zavisnosti od cilja i zadataka mnoge životinje i-ili biljne vrste imaju ulogu
indikatora.
U prirodi predstavljaju integralni i interdisciplinarni program odabranih sadržaja
iz entomologije, zoologije, botanike i ekologije. U prirodi postoje biljne i životinjske vrste koje
su pokazatelji „zdravlja“ ili stepena očuvanosti životne sredine, zbog svoje izuzetne osetljivosti i
na najmanje negativne promene na staništu. Naime, negativne promene na staništu u konačnom
ishodu mogu rezultirati nestankom vrsta sa posmatranog lokaliteta ili područja. Takve se vrste
(pokazatelji) zovu bioindikatorske vrste u prirodi. Za nas je u ovom slučaju u fokusu
interesovanja bitno pokazati kičmenjake kao indikatore ekosistema kroz pregled po klasama, a
ujedno sa navođenjem reprezentativnih vrsta kao indikatora.
Opšte karakteristike kičmenjaka kao indikatora
Ako je čovečanstvo opredeljeno da spasi planetu na kojoj živi, uz razne mere koje
preduzima, veliki znacaj imaju bioindikatori, oni ukazuju na stanje ekosistema. U pogledu
kičmenjaka, dinamike njihovih populacija mogu se dobijati kvalitativni podaci koji mogu biti
signal ili upozorenje da je došlo do negativnih promena u ekosistemima. Njihova uloga je velika
i značajna kroz aspekt bioindikacije. Gledano kroz vreme neke vrste čovek je koristio kako bi sa
sigurnošću znao da se blizi kraj zimi a da na nagovesti nastupajuće vedrije i toplije dane. Neke
