Универзитет у Новом Саду

Природно-математички факултет

Департман за географију, туризам и хотелијерство

Кикинда – град и општина – туристички

потенцијали

Студент: Тошовић Лазар Професор: Др Вук Гарача

Асистент: Милица Соларевић

Нови Сад, 2014

САДРЖАЈ:

УВОД

.............................................................................................................2

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КИКИНДЕ

.................................................3

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ

................................................................................5

3.1. Рељеф.......................................................................................................5
3.2. Клима.......................................................................................................5
3.3. Хидрографија простора.........................................................................9
3.4. Биогеографске одлике..........................................................................11

АНТРОПОГЕНЕ ВРЕДНОСТИ

.............................................................13

4.1.Историја.................................................................................................13
4.2.Становништво........................................................................................17

КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ

......................................19

МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА У
КИКИНДИ

..................................................................................................21

6.1. Смештајно угоститељски капацитети................................................21

МАНИФЕСТАЦИЈЕ КОЈЕ РАЗВИЈАЈУ ИЛИ МОГУ
ДОПРИНЕТИ РАЗВОЈУ ТУРИЗМА НА ТЕРИТОРИЈИ
ОПШТИНЕ КИКИНДА

...........................................................................24

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КИКИНДА

............26

ЗАНИМЉИВОСТИ

..................................................................................27

10.

ЗАКЉУЧАК

..............................................................................................28

11.

ЛИТЕРАТУРА

..........................................................................................29

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КИКИНДЕ

У протеклих 260 година живота Кикинда се од омањег насеља развила у град са

већим бројем функција. У поменутом раздобљу она се није развијала једнаким темпом,
него је прошла кроз две етапе интензивнијег и једну етапу споријег развоја. На такав
развој, поред низа фактора, значајну улогу је одиграо њен географски положај. Кикиндска
општина има површину 782 km

, а по попису из 2011. године има 59,453 становника.

Карта 1.

Географски положај општине Кикинда

Извор: www.lokalnirazvoj.org

Кикинда се развијала у троуглу чија темена чине градови Сегедин, Темишвар и

Зрењанин. Она је скоро геометријско средиште тог простора. У правој линији је од
Сегедина и Зрењанина удаљена по 50 km, а од Темишвара 60 km.

Овај град лежи у северноисточном делу САП Војводине. Према томе он у

војвођанском простору, а и у односу на територију Републике Србије, има периферни
положај. Кикинда је од државне границе према Румунији, у правцу румунског села Велика
Теремија удаљена свега 5,6 km. Ни од границе према Мађарској није много удаљена. То
растојање у ваздушној линији износи 35 km. Кикинда се у односу на Банат налази у
његовом северном делу. Она је највеће градско насеље овог дела Баната.

Кикинда је настала на месту преко кога су још током средњег века водили важни

копнени путеви. На мапама Баната из друге половине 18. века види се да је Кикинда већу
то време била значајна раскрсница путева. У прошлости је за Кикинду од изузетног
значаја био пут којим је преко ње остваривана веза између сегедина и Темишвара. Шире
гледано Кикинда је била деоница пута Беч – Оршава. Положај Кикинде на овако
прометном путу још је више дошао до изражаја када је у другој половини 19. и почетком
20. века добила неколико железничких пруга. Пошто је Војводина била главни снабдевач

градова Аустро – Угарске аграрним производима, после изградње железничких пруга
Киккинда је постала најважнији извозни центар за овај део Баната.

Речица Галацка која протиче кроз Кикинду, због плитког и уског корита није

подесна  за  саобраћај.  Њено  корито  између  Кикинде  и  Башаида,  послужило  је  за
прокопавање  једног  дела  кикиндског  канала.  Он  повезује  ток  Златице  са  магистралним
каналом  система  ДТД.  Тиме  је  Кикинда  добила  водену  саобраћајницу  преко  које  је
укључена у каналски и речни саобраћај.

У раздобљу од 1776. до 1876. године Кикинда је била војно и административно –

политичко  седиште  и  економски  центар  великокикиндског  дистрикта.  Током  постојања
дистрикта  Кикинда  се  развијала  у  значајном  месту  за  ширу  околину.  После  укидања
дистрикта  Кикинда  је  припојена  торонталској  жупанији  и  постала  среско  место.  После
Првог  светског  рата  значај  географског  положаја  је  знатно  умањен  услед  политичко  –
административних  промена.  После  Другог  светског  рата  долази  до  пораста  значаја  овог
града  и  повећању  значаја  његовог  положаја  што  доприноси  динамичнијем  развоју
привредних и друштвених делатности. (Бугарски, 1982)

Према томе, положај Кикинде посматран са поменутих аспеката може се оценити као
повољан. (Бугарски, 1982)

3.2. КЛИМА

Климатке карактеристике општине Кикинда сличне су приликама у Војводини па и

читавој  Панонској  низији,  што  значи  да  су  климатске  особености  последица  пре  свега
макрогеографског  пложаја  Кикинде,  с  тим  што  на  модификацију  појединих  климатских
елемената утичу и локалне физичкогеографске прилике. Тиме су обухваћени многобројни
фактори,  географска  ширина,  удаљеност  од  Атлантика  и  Средоземног  мора,  затвореност
Панонске  низије  високопланинским  венцима  Карпата,  Алпа  и  Динарида,  а  потом
надморска  висина,  локалне  морфолошке  одлике  рељефа,  геолошки  и  педолошки  састав,
вегетација и други  мање значајни фактори.С обзиром да се површина општине Кикинда
простире  између  45

и 46

северне географске ширине. Она је подједнако удаљена од

екватора и северног пола што значи да је у средњем делу северног умереног појаса.

Други по значају модификатор овдашњих климатских прилика је велика удаљеност

Атлантског океана (2.200 km), главног извора влаге овог региона. Утицај Атлантика осим
велике  удаљености,  ометају  у  великој  мери  и  високи  Алпи.  Они  својом  висином
условљавају  издизање  влажних  маса  са  Атлантика  и  излучивање  орографских  падавина,
тако да влагом осиромашене ваздушне масе у свом даљем кретању према истоку могу да
излуче осетно мање количине талога. Утицај манје удаљеног Средоземног мора ( око 900
km)  и  знатно  ближег  Јадрана  (око  300  km)  опет  ометају  пространи,  попречно  поређани
венци  Динарида.  Ове  чињенице  јасно  показују  да  су  маритивни  утицаји  који  повећавају
суме  падавина  и  смањују  температурне  екстреме,  у  великој  мери  спречене.  Овоме  треба
додати и чињеницу да је Панонска низија са друге стране опкољена венцима Карпата, који
потенцирају  сасвим  супротне  ефекте.  Карпати  спречавају  утицај  климе  са  истока  и
североистока, чије ваздушне масе изазивају оштрију континенталну климу са израженијим
температурним екстремима и доносе суво време.

Микроклиматска мерења на подручју општине нису вршена. Но, и без тога, могло би

се  тврдити  да  климатских  разлика  у  оквиру  општинске  територије,  па  и  нешто  ширег
подручја,  нема.  Висинске  разлике  које  карактеришу  општинско  подручје  и  околину  су
такве да не могу изазвати осетније температурне разлике. Овоме доприноси и одсутност
површинских  вода  и  мали  коефицијент  пошумљености.  (Природно  –  математички
факултет, 1996)

3.2.1. ТЕМПЕРАТУРА

Табела 1.

Средње месечне и годишње вредности од 1981 – 2010.

Год.

-0,2

1,4

6,3

11,9

17,3

20,3

22,3

21,7

16,9

11,6

5,6

1,1

11,3

Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Средња годишња температура ваздуха у Кикинди износи 11,3. Амплитуде средњих

гоишњих температура нису велике. Најхладнија је била 1986. са средњом годишњом
температуром 10,1

С, а најтоплија 2010. кад је температура износила 12,2

С.

Средњемесечне температуре постепено расту од најхладнијег јануара до најтоплијег јула,
а потом падају. Једино средња јануарска температура бележи негативну вредност од -
0,2

С. За децембар средња температура износи 1,1

С, фебруар са 1,4

С. Средња месечна

температура јула износи 22,3

С, врло топао је и август са средњном температуром од

21,7

С, као и јун са температуром од 20,3

С. Мај и септембар имају средње месечне