Kineziterapija kod hemiplegičara u spastičnoj fazi
Висока медицинска школа
струковних студија
Ћуприја
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Област: Физикална и кинезитерапија у неурологији
Тема: Кинезитерапија код хемиплегичара у спастичној фази
Ментор: Студент:
Проф. др сци. Миодраг Вељковић Мирослав Поповић 1069/2014-ХI
Ћуприја, 2016.
Садржај:
2.1.3. Супраспинална контрола покрета / субкортикална контрола покрета...................6
2.3.1. Патолошке синергије, РИП, РИПП, кључне тачке контроле.................................11
2.5 Медицинска рехабилитација и функционално оспособљавање...................................16
2.5.2. Принципи рехабилитације хемиплегичних пацијента............................................17

САЖЕТАК
Циљ овог рада: Значај кинезитерапија код хемиплегичара у спастичној фази.
Задаци рада: Извршити процену функционалног стања болесника пре и после
спроведене рехабилитације, утврдити ефекте кинезитерапије и у којој мери долази до
побољшања стања пацијената. Спречити појаву контрактура, омогућити окретање у
кревету, успоставити баланс и равнотежу, оспособити га за активности дневног
живота.
Методе рада: анализа медицинске документације, интервју, посматрање и мерења за
процену функционалног стања пацијента као и лично учешће у њиховом опоравку.
Суштина проблема: колико и да ли физикална терапија помаже пацијентима са
хемиплегијом након можданог удара и исход кинезитерапије у спастичној фази.
Форма овог специјалстичког рада је приказ случаја болесника.
Истраживање је спроведено у Специјалној болници: „Свети Сава“, у Београду, у
периоду од 01.06.2015. до 01.07.2015. године.
1.УВОД
Хемиплегија представља одузетост једне половине тела, настале оштећењем супротне
хемисфере мозга. Најчешћи узрок настанка је мождани удар. Последице нису само
функционалне, већ и естетске, психичке, когнитивне, социјалне и друге.
Програм рехабилитације је индивидуалан и прилагођава се сваком пацијенту понаособ у
складу са његовим потенцијалом. Значај раног третмана је на превенцији: пнеумонија,
васкуларних компликација (тромбоза), декубитуса а нарочито контрактура.
Свеобухватним третманом и ангажовањем свих чланова тима, почевши од самог настанка
можданог удара на неуролошким одељењима, па до крајњег оспособљавања у
рехабилитационим установама гарантује се успешан опоравак.
Цереброваскуларни инсулт је веома тешка болест. Око четвртине болесника умре у првих
24 сата. Од преживелих 1/3 до 1/4 остају трајни инвалиди. Код десних хемиплегија имамо
поремећај говора а код левих психичке измене.
Болесници са хемиплегијом пролазе кроз две клиничке фазе: фаза млитаве хемиплегије
или фаза мировања и фаза спастичне хемиплегије или фаза мобилизације. Мобилизација
са првим данима од почетка болести треба бити обазрив. Примењује се физикална и
кинезитерапија.
Спастична хемиплегија је начешћи облик, присутна је једностарана спастична одузетост
тела. Код спастичне хемиплегије имамо отпор пасивним покретима, односно резистенцију
код истезања.

7
Најчешћи етиолошки чиниоци који доводе до оштећења мозга су:
-
Цереброваскуларна обољења (најчешће артериосклероза),
-
Трауме,
-
Инфекције (енцефалитиси и енцефаломијелитиси),
-
Тумори (примарни и секундарни).
Код хемиплегије односно хемипарезе срећемо следеће функционалне поремећаје:
-
Немогућност или слабљење активног покрета – парализа или пареза,
-
Патолошки измењен тонус – хипо или хипер тонус,
-
Патолошке синкинезије (при спастичним парализама),
-
Поремећај нормалног постуралног рефлексног механизма,
-
Губитак селективног покрета.
Слика 2. Хемиплегија
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti