Uvod
Kinologija podrazumeva svu problematiku i sve delatnosti vezane za pse: od
porekla rase i pripitomljavanja, preko uzgoja, selekcije, obuke, rada, psihofizičkih
svojstava psa, od zaštite, razonode sa psima i organizacionih formi do udruživanja
ljubitelja pasa. Deo kinologije koji se bavi lovačkim psima naziva se lovačka
kinologija. Kinologija je nauka o psima i proučava evoluciju pasa, nastanak rasa i
njihove karakteristike, ponašanje i obuku pasa, uzgoj, selekciju i zdravstvenu
zaštitu pasa. Kinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem nastanka
pasa, sve od njihovog divljeg oblika, domestifikacije - pripitomljavanja, razvoja
pasa, rasne podele, uzgoja, zaštite od bolesti, obuke, smeštaja, pravilne ishrane i
njihove upotrebe, bilo za lov, kao pomagač, ili za neke druge aktivnosti
(pronalaženja opojnih droga, pružanje pomoći slepim i slepovidim ljudima), itd.
Sam termin kinologija je kovanica od dve grčke reči κύων (gen. κύνος), kyn, “pas“
i reči λόγος, logos, “znanje”, “nauka”. Kinologija je nauka o psima i njihovim
rasnim odlikama. Ne postoje apsolutno sigurni podaci o nastanku i razvitku psa,
najzastupljenija teorija je da pas pripada porodici životinja - pasa Canidae
G.Fischer de Waldheim,1817, koje love u čoporu. Prema Čarlsu Darvinu pas se
razvio iz nekoliko vrsta pripadnika porodice pasa, verovatno od vuka, kojota i
šakala. Austrijanac Konrad Lorenc, dobitnik Nobelove nagrade, poznati zoolog,
modifikovao je ovu teoriju i smatra da su se neke vrste pasa razvile od vuka, a da
je većina nastala od zlatnog šakala. Posle koriguje sopstvenu teoriju tvrdeći da su
psi potomci azijatske vrste vuka. Danas među naučnicima preovlađuje mišljenje da
je pas nastao pripitomljavanjem vuka, a do ovog zaključka su došli zahvaljujući
analizi građe zuba. Pas i vuk imaju istovetnu građu zuba. Danas je domaći pas
poznat pod nazivom Canis familiaris Linnaeus,1758 (sinonimi:Canis familiaris
Linnaeus,1758; Canis familiarus domesticus Linnaeus,1758). Najstariji prihvaćeni
dokazi o prvim pripitomljenim psima su arheološki nalazi u Nemačkoj, a to su
kosti pasa stare 14.000 godina. Naučnici smatraju da su se prvi psi pojavili na
srednjem istoku pre oko 12.000 godina. Rezultati velikog broja genetičkih,
morfoloških i bihejvioralnih studija pokazali su da domaći pas (Canis familiaris
Linnaeus,1758) vodi poreklo od sivog vuka (Canis lupus Linnaeus,1758), tako da
ni oko ovog pitanja ne postoji jedna prihvaćena teorija. Smatra se da je prijateljstvo
između čoveka i psa nastalo iz zajedničkog interesa da utole glad i to se upravo
desilo u lovu. Postoje rase čiji su predstavnici teški svega 1 kg (čivava), kod kojih
se težine u proseku kreću od 0,5 do 2,5 kg i oni koji dostižu težinu od 50 do 70 kg
(napuljski mastif). Pas je na vrhuncu svog života između 3-će i 5- te godine kada
mu je telo potpuno razvijeno, a snaga najveća. Međutim, i životni vek zavisi od
rase, ali i od drugih faktora na koje se može uticati: ishrana, zdravlje, kretanje,
životna sredina i dr. Po zoološkoj klasifikaciji pas pripada: klasa: Sisari
(Mammalia Linnaeus,1758); red: Zveri (Carnivora); porodica: Psi (Canidae
G.Fischer de Waldheim,1817); rod: Psi (Canis Linnaeus,1758); vrsta: Domaći pas
5 (Canis familiaris Linnaeus,1758) sa jednom od, na primer, rasa; rasa: Retriver
(Canis familiaris Retriever) i pleme: Zlatni retriver. Čovek je ubrzo posle
pripitomljavanja počeo da radi na njegovoj selekciji i prilagođavanju za različitu
upotrebu. Predpostavlja se da su preci svih današnjih pasa bili psi goniči i tragači.
Prvo pripitomljavanje čovek je izvršio sa namerom da iskoriti njihov lovački nagon
i sposobnost za lov. Vremenom počeo je da ih koristi i u druge svrhe (za čuvanje i
tereanje stoke, čuvanje domaćinstva, ratovanje itd.) i razvija nove rase. Prema
aktuelnim procenama u okviru vrste domaći pas postoji 358 priznatih rasa. Najveći
broj danas poznatih rasa nastao je tokom XIX veka planskim ukrštanjem postojećih
rasa i selekcijom poželjnih fenotipskih osobina.
Razvoj kinologije u svetu Zapise o organizovanom gajenju i planskoj selekciji
nalazimo u doba Rimskog carstva. Rimljani su napravili i prvu sistematiku pasa po
njihovim radnim osobinama:
• Canes villatici - kućni psi,
• Canes pestorles pecuarii - оvčarski psi,
• Canes venatici - sportski psi,
• Canes pugnaces - ratni, borbeni psi,
• Canes nares - psi za traganje njuhom,
• Canes pedibus celeres - psi tragači vidom. U toku srednjeg veka ne postoje
bitniji pisani izvori o organizovanom uzgoju i planskoj selekciji kod pasa.
Uglavnom su tada pse uzgajali vlastela i vladajuća klasa. Engleski autori u XVI
veku počinju sa opisivanjem i eksterijernih karakteristika pasa. U XIX veku
počinje se sa planskim odgojem i selekcijom, na osnovu radnih i morfoloških
osobina. Dolazi do stvaranja mnogih specijalizovanih rasa naročito lovnih pasa.
