Visoka tehnička škola, Niš
1
1. Uvod
Kisela kiša je padavina koja je zagađena sumpornim i azotnim
oksidima, amonijakom i drugim hemijskim sastojcima.
Ljudsko delovanje prouzrokovalo je neravnotežu u meri gasova u
atmosferi što je uzrok kiša sa sniženom pH vrednošću koje nazivamo
kiselim kišama. PH vrednost normalne kiše iznosi otprilike 5.5, dok
vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4-4.5., to je otprilike 40 puta veća
količina kiselina u odnosu na običnu kišu.
Pojava koju posmatramo zove se kiselo taloženje i javlja se u dva
oblika:
suvom
mokrom
Suvo taloženje čini otprilike polovinu taloženja koje dolazi na
Zemlju, a odnosi se na kisele gasove i čestice u vazduhu koje vetar
raznosi na sve što nas okružuje. Taj suvi talog najčešće ispere kiša i on
završi u zemlji ili vodi.
Mokro taloženje je ono koje je već poznato kao kisela kiša i ima
veliki učinak na biljni i životinjski svet. Neki od faktora su:
kiselina vode
hemijski sastav tla
vrsta biljnog i životinjskog sveta
Ispitivanja pokazuju da ugljeni (najčešće CO, CO
n
), azotni
(najčešće NO, NO
n
) i sumporni (najčešće SO, SO
n
) oksidi u hemijskim
reakcijama sa vodom iz atmosfere stvaraju ugljenu, azotnu i najopasniju
Visoka tehnička škola, Niš
2
sumpornu kiselinu, a one snose najveću odgovornost za kiselost kiše,
snega ili magle.
Najveći zagađivači vazduha su rafinerije nafte koje u atmosferu
otpuštaju amonijak, različite organske kiseline, sumporne okside. Veliki
su zagađivači vazduha i avioni koji otpuštaju mnogo azotnih oksida,
takođe i motorna vozila u atmosferu otpuštaju velike količine ugljen-
dioksida, ugljen-monoksida i azotne okside, tu spadaju i termoelektrane i
drugi zagađivači.
Navedeni izvori su samo neki od glavnih zagađivača vazduha,
vode i zemlje, i ostalog što je potrebno čoveku za život.
Može se i pomenuti da neki štetni gasovi nastaju i prirodnim
putem, na primer aktivnošću vulkana, biološkom razgradnjom, šumskim
požarima, ali su te količine vrlo male u odnosu na one koje proizvodi
čovek.
Visoka tehnička škola, Niš
4
Kisele kiše nastaju rastvaranjem određenih zagađivača u vazduhu
kada dođu u kontakt sa vodom u oblaku. Posledica je stvaranje kiselina
jer se povećava koncentracija vodonikovih jona, a samim tim smanjuje
pH.
Komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje su konstituenti
kiselog taloga mogu biti:
Prirodnog porekla
Antropogenog porekla (iz industrije, saobraćaja, domaćinstva...)
Na globalnom planu prirodni izvori doprinose sa nekih 60%, dok
antropogeni izvori doprinose sa oko 40%.
Prirodni izvori sumpornih jedinjenja obuhvataju: SO
2
iz vulkanskih
grotla, morsku penu i kapljice koji sadrže sulfate (H
2
SO
4
), zatim
sumpor-vodonik (H
2
S) poreklom od vulkanskih erupcija i sličnih
aktivnosti zemljine kore i konačno biogenic sumpor koji nastaje
biodegradacijom organske supstance potpomognut bakterijama.
Najveći antropogeni izvori su sagorevanje fosilnih goriva (uglja,
nafte i prirodnog gasa) i iz industrijskih procesa, pre svega iz bazne
proizvodnje metala.
Visoka tehnička škola, Niš
5
3. Proces nastajanja
Prilikom procesa sagorevanja nastaju sumpor-dioksid, azotni
oksidi i drugi gasovi koji pospešuju nastajanje kiselina. Takvi slobodni
nemetalni oksidi oksidiraju u vlažnoj atmosferi sa vodenom parom u
sumpornu i azotnu kiselinu. Te stvari se otopljene nalaze u vazduhu i
zajedno sa padavinama padaju na zemlju. S' obzirom da ti proizvodi
sagorevanja nastaju u povećanoj količini u gradovima i industrijskim
zonama i pH vrednost je većinom tamo niža nego na selu.
Pod pojmom azotni-oksid (NO
x
) se objedinjuju dva spoja: azotni
monoksid (NO) I azotni dioksid (NO
2
). Ovi gasovi nastaju pre svega pri
sagorevanju fosilnih goriva. Pri svakom sagorevanju nastaju azotni-
oksidi kao spoj azota iz vazduha i kiseonika. Pri većoj temperaturi
sagorevanja brže je nastajanje azotnog oksida.
Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot
monoksid koji kasnije u vazduhu oksidira u štetni azot-oksid. Iz azot
dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna
za trećinu nastanka kisele kiše.
Ukoliko se dnevna vrednost koncentracije azot-dioksida u vazduhu
nalazi preko 150|jg po m
3
nastaju akutna oboljenja disajnih organa.
Sumporov dioksid je daleko najštetnija stvar u vazduhu. To je gas bez
boje, ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi, pre svega deluje na
disajne organe. Kako je u zimskim mesecima koncentracija sumporovog
dioksida u vazduhu visoka, on zajedno sa prašinom koja se nalazi u
zraku čini smog. Sagorevanjem fosilnih zapaljivih stvari se atmosfera
jako zagađuje sumporovim dioksidom. On se pretvara u sumpornu
kiselinu i u spoju s vodom čini kiselu kišu, koja je jedan od glavnih
uzroka izumiranja šuma.
