1
SADRŽAJ
1. UVOD ……………………………………………………………………………. 2
2. PROCES NASTAJANJA KISELIH KIŠA …………………………………….. 3
3. PH VREDNOSTI ……………………………………………………………….. 4
4. EFEKAT KISELIH KIŠA ………………………………………………………. 5
4.1.
EFEKAT KISELIH KIŠA NA LJUDSKO ZDRAVLJE ………………. 5
4.2.
EFEKAT KISELIH KIŠA NA ŠUME I ZEMLJIŠTE …………………. 6
4.3.
EFEKAT KISELIH KIŠA NA VODU I RIBE………………………….. 7
4.4.
EFEKAT KIŠELIH KIŠA NA GRAĐEVINE………………………….... 9
5. SRBIJA I KISELE KIŠE ……………………………………………………… 10
6. REŠAVANJE PROBLEMA KISELIH KIŠA………………………………… 11
7. LITERATURA ………………………………………………………………… 13
2
1. UVOD
Kisela kiša je padavina koja je zagađena sumpornim i azotnim oksidima, amonijakom
i drugim hemijskim supstancama.
Ljudsko delovanje prouzrokovalo je neravnotežu u odnosu gasova u atmosferi što je
uzrok kiša sa sniženom pH vrednošću koje nazivamo kiselim kišama. PH vrednost
normalne kišnice iznosi otprilike 5.5, dok vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4 do
4.5., to je otprilike 40 puta veća količina kiselina u odnosu na običnu kišnicu.
Pojava koju promatramo zove se kiselo taloženje i javlja se u dva oblika:
-
suvom
-
vlažnom
Suvo taloženje čini otprilike polovinu taloženja koje dolazi na Zemlju, a odnosi se na
kisele gasove i čestice u vazduhu koje vetar raznosi na sve što nas okružuje. Taj suvi
talog najčešće ispere kiša i on završi u zemlji ili vodi.
Vlažno taloženje je ono koje je već poznato kao kisela kiša i ima veliki učinak na biljni
i životinjski svet.
Ispitivanja pokazuju da ugljenikovi, azotni i sumporni oksidi u hemijskim reakcijama
sa vodom iz atmosfere stvaraju ugljenu, azotnu i najopasniju sumpornu kiselinu, a
one snose najveću odgovornost za kiselost kiše, snega ili magle.
Najveći zagađivači vazduha su rafinerije nafte koje u atmosferu otpuštaju amonijak,
različite organske kiseline, sumporne okside... Veliki su zagađivači vazduha i
nadzvučni avioni koji otpuštaju mnogo oksida azota, takođe i motorna vozila u
atmosferu otpuštaju velike količine ugljen dioksida, ugljen monoksida i okside azota,
a tu su naravno i druge velike fabrike, termoelektrane i sl.
Navedeni izvori su samo neki od glavnih zagađivača neposredno vazduha, a
posredno i vode i zemlje.
4
sagorevanju nastaju oksidi azota kao spoj azota iz vazduha i kiseonika. Pri većoj
temperaturi sagorevanja brže je nastajanje azotnih oksida.
Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot monoksid koji kasnije
u vazduhu oksidira u štetni oksid azota. Iz azot dioksida se u reakciji sa vlagom
stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše.
Sumpor dioksid je daleko najštetnija materija u vazduhu. To je gas bez boje, ali jakog
i neugodnog mirisa koji kod ljudi, pre svega deluje na disajne organe. Kako je u
zimskim mesecima koncentracija sumpor dioksida u vazduhu visoka, on zajedno sa
prašinom koja se nalazi u vazduhu čini smog.
Sagorevanjem fosilnih zapaljivih čestica se atmosfera jako zagađuje sumpor
dioksidom. On se pretvara u sumpornu kiselinu i u spoju s vodom čini kiselu kišu,
koja je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma.
3. pH VREDNOSTI
PH vrednost nam govori koliko je neka materija bazna ili kisela. Koristi se skala od 0
do 14, gde je stepen pH 7 neutralan (niti kiseo, niti bazan), vrednosti manje od 7 su
rastuće kisele, a veće od 7 rastuće bazne.
Obična voda je pH neutralna (pH=7.0). Kada mešamo neku hemikaliju sa vodom
rezultat je mešavina koja je ili kisela ili bazna. Npr., sirće i limunov sok su kiseli, a
deterdženti za pranje su bazni. Hemikalija koja je izrazito kisela ili bazna naziva se
reaktivnom.
Kiša je prirodno kisela zbog prisustva ugljen dioksida (CO2) u atmosferi, te joj pH
vrednost iznosi 5.6-5.7. Kiša postaje sve kiselija, tj. njena pH vrednost sve manja, što
je više ugljenih, azotnih i sumpornih oksida u vazduhu. Ukoliko se dogodi da
pokisnemo na kiseloj kiši ili se okupamo u jezeru koje je kiselo, ništa nam neće biti.
Gde su onda prave opasnosti za nas i okolinu?
