1
AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA
ODSEK ZA TEHNOLOŠKE UMETNIČKE STUDIJE
Studijski program:
Zaštita životne sredine
KISELE KIŠE
-
Seminarski rad-
Student:
Mentor:
Aleksandar Kosti
ć
Goran Petković
2
SADRŽAJ
1.Uvod…………………………………………………………………...3
2.Pojam i podela kiselih kiša…………………………………………...5
3.Proces nastajanja……………………………………………………..7
4.PH vrednost…………………………………………………………...8
5.Uticaj kiselih kiša……………………………………………………10
5.1.Uticaj kiselih kiša na ljudsko zdravlje……………………....10
5.2.Uticaj kiselih kiša na šume i tlo……………………………..11
5.3.Uticaj kiselih kiša na vodu…………………………………..14
5.4.Kiseli okeani…………………………………………………16
5.5.Uticaj kiselih kiša na građevine i materijale………………..17
6.Rešavanje problema kiselih kiša…………………………………….20
7.Literatura…………………………………………………………….26
4
Najveći zagađivači vazduha su rafinerije nafte koje u atmosferu
otpuštaju amonijak, različite organske kiseline, sumporne okside. Veliki
su zagađivači vazduha i avioni koji otpuštaju mnogo azotnih oksida,
takođe i motorna vozila u atmosferu otpuštaju velike količine ugljen-
dioksida, ugljen-monoksida i azotne okside, tu spadaju i termoelektrane i
drugi zagađivači.
Navedeni izvori su samo neki od glavnih zagađivača vazduha,
vode i zemlje, i ostalog što je potrebno čoveku za život.
Može se i pomenuti da neki štetni gasovi nastaju i prirodnim
putem, na primer aktivnošću vulkana, biološkom razgradnjom, šumskim
požarima, ali su te količine vrlo male u odnosu na one koje proizvodi
čovek.
5
2. Pojam i poreklo kiselih kiša
Termin "kisela kiša" označava vrstu zagađenja, a u hemiji ga je
polovinom 19. veka "uveo" škotski hemičar Robert Angus Smit (Smith).
Po definiciji kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi kiše. Još
preciznija definicija je da su kisele kiše padavine koji imaju veću
kiselost (manje pH) od uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim
regionima Zemlje.
Sve forme precipitacije (taloga) kao kiša, sneg, rosa, izmaglica ili
magla kiseli su po prirodi jer u sebio rastvaraju ugljen-dioksid (CO
2
), s'
tim što ljudske aktivnosti samo pridodaju kiselost i ovih taloga. Kako je
već rečeno nezagađena kišnica ima pH 5,6 što se može uporediti sa
laboratorijskim destilovanom vodom u ravnoteži sa CO
2
iz vazduha. Iz
tih razloga se i kaže da je kisela kiša svaki onaj talog koji je kiseliji od
5,6.
Ukoliko se u vazduhu nalazi još neki kiseli oksid pored CO
2
, kao
što je na primer SO
2
, NO
x
ili neke druge supstance kao organski
zagađivači, tada je kiselost atmosferskog taloga veća, odnosno pH niže i
tada kiselost taloga može biti od pH 4,9-3,5.
Blaga kiselost padavina je prirodna pojava, jer sadrži ugljenu
kiselinu. Međutim, antropogene aktivnosti povećavaju zagađenost
atmosfere gasovitim jedinjenjima - oksidima sumpora i azota. Ova
jedinjenja povećavaju prirodnu kiselost padavina, pa vodeni talozi kiše
imaju nižu pH od 5,6 nazivaju se "kisele kiše".
Pod "kiselim kišama ili "kiselim padavinama" podrazumevamo
kišu, sneg, susnežicu, led, grad, izmaglicu, maglu, rosu, slanu koje u sebi
sadrže zagađujuće materije koje im daju nisku pH vrednost.
7
3. Proces nastajanja
Prilikom procesa sagorevanja nastaju sumpor-dioksid, azotni
oksidi i drugi gasovi koji pospešuju nastajanje kiselina. Takvi slobodni
nemetalni oksidi oksidiraju u vlažnoj atmosferi sa vodenom parom u
sumpornu i azotnu kiselinu. Te stvari se otopljene nalaze u vazduhu i
zajedno sa padavinama padaju na zemlju. S' obzirom da ti proizvodi
sagorevanja nastaju u povećanoj količini u gradovima i industrijskim
zonama i pH vrednost je većinom tamo niža nego na selu.
Pod pojmom azotni-oksid (NO
x
) se objedinjuju dva spoja: azotni
monoksid (NO) I azotni dioksid (NO
2
). Ovi gasovi nastaju pre svega pri
sagorevanju fosilnih goriva. Pri svakom sagorevanju nastaju azotni-
oksidi kao spoj azota iz vazduha i kiseonika. Pri većoj temperaturi
sagorevanja brže je nastajanje azotnog oksida.
Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot
monoksid koji kasnije u vazduhu oksidira u štetni azot-oksid. Iz azot
dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna
za trećinu nastanka kisele kiše.
Ukoliko se dnevna vrednost koncentracije azot-dioksida u vazduhu
nalazi preko 150|jg po m
3
nastaju akutna oboljenja disajnih organa.
Sumporov dioksid je daleko najštetnija stvar u vazduhu. To je gas bez
boje, ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi, pre svega deluje na
disajne organe. Kako je u zimskim mesecima koncentracija sumporovog
dioksida u vazduhu visoka, on zajedno sa prašinom koja se nalazi u
zraku čini smog. Sagorevanjem fosilnih zapaljivih stvari se atmosfera
jako zagađuje sumporovim dioksidom. On se pretvara u sumpornu
kiselinu i u spoju s vodom čini kiselu kišu, koja je jedan od glavnih
uzroka izumiranja šuma.
