KJOTO PROTOKOL
Kjoto protokol je protokol koji je dodatak United Nations Framework Convention on Climate
Change (UNFCCC), tj Konvenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, koji je usmeren
na borbu protiv globalnog zagrevanja. UNFCCC je međunarodni ekološki sporazum koji se tiče
postizanja stabilizacije koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (gasovi staklene
bašte) u atmosferi, na nivou koji bi sprečio kritične antropogene promene klimatskog sistema
Zemlje.
Kjoto Protokol
Protokol je inicijalno usvojen 11. Decembra 1997. godine u
Kjotou
,
Japanu
, i stupio je na
snagu 16. Februara 2005. godine. Od Novembra 2009. godine 187 zemalja su ptpisale i
retifikovale ovaj sporazum.
Po Protokolu, 37 industrijalizovanih zemalja (zvane „Zemlje Aneksa I”) obavezale su se na
smanjenje četiri gasa staklene bašte (ugljen dioksid, metan, azot oksid, sumporheksaflorid) i dve
grupe gasova (fluorougljovodonici i perfluorokarbonska jedinjenja) koje proizvode.
Zemlje Aneksa I, su se sporazmele da smanje svoju ukupnu emisiju gasova staklene bašte za
5.2% od nivoa na kom su oni bili 1990. godine. Ovo ne uključuje emisije prouzrokovane
međunarodnom aviotransportom i brodskim saobraćajem, ali su u dodatku industrijskim
gasovima, kojima se bavi Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer
(Montrealski protokol o supstancama koje utiču na smanjenje ozonskog omotača) iz 1987.
godine.
Kao benchmark, nivoi emisije iz 1990. Godine, su prihvaćeni Konferencijom potpisnica
UNFCCC gde su vrednosti potencijala globalnog zagrevanja izračunati od strane IPCC
(Intergovernmental Panel on Climate Change) u svom Second Assessment Report (drugi izveštaj
o proceni). Ove cifre se koriste za prevođenje raznih gasova staklene bašte u ekvivalente emisije
ugljendioksida uzimajući u obzir sve izazivače (izvore).
Ovaj protokol dozvoljava nekoliko takozvanih fleksibilnih mehanizama, kao što su trgovanje
emisijama, mehanizam čistog razvoja, i zajedničku implementaciju, da bi se onogućilo Zemljama
Aneksa I da ispune svoje ciljeve u smanjenju emisija gasova staklene bašte, tako što im je
omogućeno da kupuju smanjenja emisija, bilo preko finansijske razmene, projekata koji
smanjuju emisije zemljama koje ne pripadaju Aneksu I, od drugih Zemalja Aneksa I, ili od
Zemalja Aneksa I koje su ispunile više od predviđenog.
Svaka od Zemalja Aneksa I je obavezna da oreda godišnji izveštaj o svim emisijama gasova
staklene bašte i njihovim izvorima, kao i o načinima za njihvo redukovanje i redukovanim
količinama po UNFCCC i Kjoto Protokolu. Ove zemlje određuju osobu (zvanu „izabrani
nacionalni autoritet”) da pravi ove izveštaje i da njima upravlja. Ovakvu osobu su izabrale i sve
zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I. Na slici 1. je prikazano učešće u Kjoto Protokolu, od Juna
2009. godine gde su tamno zelenom prikazane zemlje koje su potpisale i ratifikovale sporazum
(Kjoto Protokol), siva predstavlja još ne odlučene, a crvenom su prikazane zemlje bez namere da
potpišu.
Slika 1. Učešće u Kjoto Protokolu
Ciljevi Kjoto Protokola
Kjoto Protokol je predviđen da smanji globalne emisije gasova staklene bašte. Cilj je u stvari,
stabilizacija i rekonstrukcija koncentracije gsaova staklene bašte u atmosferi na nivou koji će
sprečiti opasne antropogene promene klimatskog sistema.
Cilj Kjoto Protokola je bio da ustanovi legalno obavezujući međunarodni sporazum, u kome se
sve nacije koje učestvuju, obavezuju da se bave pitanjem globalnog zagrevanja i emisije gasova
staklene bašte. Cilj oko koga su se potpisnice sporazumele je smanjenje gasova staklene bašte u
proseku 5.2% do 2012. godine od nivoa na kom su bili 1990. godine.
Nasuprot popularnom verovanju, Protokol ne ističe 2012. godine, već se samo radi o obavezi da
do 2012. godine Zemlje Aneksa I moraju ispuniti svoje obaveze koje se tiču smanjenja emisije
gasova staklene bašte koje su ustanovljene za prvi period (2008-2012).
Pet principa Kjoto Protokola su:
1. Obaveza smanjenja emisije gasova staklene bašte koji su legalno obavezujući za Zemlje
Aneksa I, kao i obaveze za ostale potpsnice sporazuma;
2. Implementacije za ispunjenje ciljeva Protokola. Spremanje politika, i mera koje smanjuju
emisiju gasova staklene bašte, kao i korišćenje svih dostupnih mehanizama, kao što su
zajednička implementacija, mehanizam čistog razvoja, i trgovanje emisijama koji će biti
nagrađeni kreditima koji dozvoljavaju više emisija u svojoj zemlji.
3. Minimiziranje uticaja na zemlje u razvoju ustanovljavanjem fonda za adaptaciju klimatskih
promena
4. Računovodstvo, izveštavanje i revizija, u cilju osiguranja integriteta Protokola
5. Saglasnost (sa Protokolom), oformljavanjem komiteta koji će osiguravati integritet Protokola.
