Садржај:
-
УВОД
..................................................................................................................
2
-
РЕНДЗИНЕ-КАЛЦИМОРФНА ЗЕМЉИШТА
..............................
3
-
СТЕПСКА РЕНДЗИНА
.............................................................................
4
-
ПЛАНИНСКЕ РЕНДЗИНЕ
.....................................................................
7
-
АЛПСКЕ РЕНДЗИНЕ
................................................................................
9
-
ТРОПСКЕ РЕНДЗИНЕ
...........................................................................
11
1
КЛАСА ЗЕМЉИШТА СА ГРАЂОМ ПРОФИЛА А – Ц
ЦРНИЦЕ
ХУМУСНО-АКУМУЛАТИВНА ЗЕМЉИШТА
УВОД
Земљишта ове класа карактерише присуство једног јединог правог
земљишног хумусно акумулативног – хоризонта, који углавном
непосредно лежи на матичном супстрату. Ова класа обухвата велики
број земљишних творевина , са веома различитим условима педогенезе.
Оне се образују у врло различитим климатским условима почев од
умерено топле континенталне до бореалне климе на једној и
суптропске и тропске на другој страни. Истовремено се ради и о мањем
или већем броју еволуционих фаза у оквиру А – Ц стадије, односно о
мањем или већем степену зрелости земљишних творевина. Сем тога и
облик и карактер хумуса могу бити веома различити. Сем мул типа
који је карактеристичан за зреле стадије јављају се модер и сви
прелазни облици до мор типа хумуса. Еволуција минералне компоненте
може имати врло различит карактер односно састав глинених минерала
може бити: каолинитски, илитски и монтморилонитски. У нашим
условима у класу црница спадају:
- рендзине
- ранкери
- черноземи и друге парарендзине
- смонице
Овој класи такође припадају и преријске црнице, афрички тирси и
индијски регури.
3
Полазећи у исто време од месних услова појављивања из чега
произилази и карактер хумуса рендзине се деле на:
- степске (мул рендзине)
- планинске (мул – модер рендзине)
- алпске (модер – мор рендзине)
СТЕПСКА РЕНДЗИНА
Степске рендзине се одликују повољним односом минералне према
органској компоненти и обично имају карактер мул рендзина. Тријаски
кречњаци првенствено, а добрим делом јурски, знатно су богатији
силикантном компонетном. За разлику од тврдих, лапоровити
кречљаци су релативно добро и физички распадају, што омогућује и
бржи процес хемијског растварања, нарочито у условима појављивања
мезофилних, букових шума. Однос минералне према органској
компоненти овде је боље усаглашен и стадија мул рендзине достиже се
релативно брзо. Знатно присуство скелетног материјала у хумусно
акумулативном хоризонту обезбеђује стално пуферовање органских
киселина и претежно стварање калцијум хумата, а тиме и стабилног
органо - минералног комплекса. Ове рендзине карактерише пре свега
већа дубина и могућност дубљег продирања кореновог система у
изломљени матични супстрат. Њихова реакција је неутрална или чак и
алкална са релативно интезивним ослобађањем азота, а у нешто мањој
мери и осталих хранљивих елемената. Испитујући подручје Ђердапа,
од Голупца до Песаче, на лапоровитим тријаским кречњацима, под
изразито ксеротермном реликтном заједницом констатовано је
присуство плитке, слабо хумусно рендзине, која је названа степска
рендзина. Каснија проучавања рендзина на читавом подручју од
Голупца до Кладова су потврдила да је за ово цело подручје, под
поменутом биљном заједницом, карактеристична степска рендзина.
