слоја. Људски род, осим у првобитној заједници увек се делио на друштвене
класе и слојеве. У друштву постоји хијерархија класа и слојева који се
међусобно разликују по основу фактора који их детерминишу. Практично,
сматра се, да не постоји друштво у којем нема социјалне неједнакости. Под
друштвеном класом подразумева се релативно хомогена и дуготрајна подела
друштва која је хијерархијски постављена и чији чланови имају сличне
вредности, интересе и понашање. Иначе, друштвена класа се дефинише као
група људи која је слична у понашању заснованом на њиховојој економској
позицији на тружишту.

Самим тим, капиталистичко друштво представља највиши степен

класне издиференцираности. По неким ауторима, најчешћа и
најједноставнија подела друштва на класе јесте подела на: класу људи који
имају и класу људи који немају моћ, при чему се људи који имају моћ
називају

елитом

или

владајућом класом

, док се они који немају моћ називају

потлаченом класом

У овом раду сам такође обухватио и појам социјално-класне структуре

друштва који подразумева релативно стабилан систем односа међу људима,
који врше различите делатности и заузимају различите положаје,
друштвених група, друштвених класа и слојева у друштву као целини.

Социологија Појам класе и појам друштвеног слоја

По свој прилици је у праву Питирим Сорокин, амерички социолог

руског   порекла,   када   тврди   да   „друштвени   простор“   има   више   од   три
„димензије“,   тј.   онолико   димензија   колико   има   различитих   видова
груписања.   Свака   линија   диференцирања   становништва   према   постојећим
групама   је   специфична   социјалниа   димензија   и   не   поклапа   се   с   другим
линијама. Али у мноштву димензија друштвеног простора постоје углавном
две основне врсте социјалног диференцирања, хоризонтална и вертикална
димензија социјалног универзума.

Тачније речено, то нису две конкретне димензије него две основне

врсте друштвеног диференцирања и одговарајућих промена. У првом случају
односи и поромене се одигравају углавном у хоризонталној равни, тако да
индивидуе и групе битно не мењају свој положај у хијерархији друштвене
слојевитости. Промене места становања, миграције, ново запослења, али у
оквиру   исте   категорије   друштвене   стратификације,   иступање   из   једне   и
приступање   другој   културној,   спортској   или   некој   другој   друштвеној
организацији,   све   су   то   односи   и   кретања   која   се   збивају   углавном   у
хоризонталној равни друштвене структуре.

На другој страни, односи и промене по вертикалној димензији

друштвене структуре значе у ствари промене друштвено-економског статуса.
Када се ситни буржуј толико обогати да постане крупни капиталист, он је
очигледно променио свој положај у хијерархијској лествици социјалне
стратификације. Сада припада другој класи, тј. другом слоју унутар једне
класе. Обратно, ако крупни капиталист економски пропадне, он иде у нижи
слој, а у неким случајевима и у нижу класу. Нарочито је, према Марксовим
оценама и предвиђањима, друштвено-економски статус ситне буржоазије
социјално лабилан, тако да постоји, с једне стране, тенденција богаћења и
преложења у виши слој, а с друге - опасности од сиромашења и преласка у
пролатаријат због развоја и јачања крупног капитала.

Истина, хоризонтална и вертикална димензија друштвене структуре и

промене које се у њима дешавају често се преплићу и допуњују. Између њих
не постоји „кинески зид“. Напротив, хоризонтална диференцијација изазива
често промене и у вертикалном смислу, као што процеси везани за измену
друштвене-економског статуса повлаче за собом извесне промене у погледу
неке друге групне припадности.

М. Поповић:

Проблеми друштвене структуре

, оп.цит., стр. 195.