0
Visoka škola za menadžment
Seminarski rad
Predmet: Osnove menadžmenta
Tema: „Klasicne skola i teorija menadzmenta“
Mentor: Student:
Dr. Veroljub Mladenović Radojković Marija 137-П/11
NIŠ 201
1
Sadrzaj:
Uvod..........................................................................................2
Menadzment.............................................................................2
Istorijat menadzmenta............................................................3
Klasicna skole i teorije menadzmenta...................................3
Klasicne skole..........................................................................4
Naucni menadzment...............................................................4
Menadzment rada...................................................................4
Frederik Tejlor........................................................................4
Frank Dzilberg.........................................................................7
Henri Gang...............................................................................9
Anri Fajol................................................................................10
Bihejvioristicka skola menadzmenata..................................11
Elton Mejo...............................................................................11
Daglas Mek Gregor.................................................................12
Zakljucak.................................................................................13
Literarura................................................................................14
3
Cilj je osnovni element organizacije. On je istovremeno i razlog postojanja
organizacije. Cesto ih ima vise od jednog.
Istorijat menadzmenta
Menadzment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost. Menadzment se
razvijao uporedo sa razvojem coveka. Kroz istorijiski razvoj ljudske misli
nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadzmenta. Pojavom klasa
nastaju drzave sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove
robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao. U ranoj istoriji civilazicije
principi menadzmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korisceni su u raznim
oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilista. Iako se neki principi menadzmenta
mogu naći kod autora od pre vise vekova,ipak zaceci naucnog menadzmenta javili
su se tek pocetkom ovog veka. O naucnom menadzmentu (Scientific managment)
prvi je vise govorio u svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne
ideje u ovoj oblasti. On je isticao znacaj naucnog menadzmenta u industrijskoj
organizaciji, a svoju paznju naucnog rada usmerio je na efikasnost radnika i
rukovodioca u proizvodnom procesu. Govoreci o znacaju Tejlora u oblasti naucne
organizacije i menadzmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže „Naglasavanje
cinjenica da je rad utoliko laksi, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više
isplaniran i proucen,vise je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego
stoperica i studija pokreta i vremena“. Na tome pociva cela zgrada modernog
menadzmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Klasicne skole i teorije menadzmenta
Klasicna skola menadzmenta je u isto vreme i prva skola i prvi poznati
sistemski pristup proucavanju problematike iz ovog domena. Ova skola je nastala
kao rezultat saznanja do kojih su o menadzmentu dosli Fredrik Tejlor, Anri Fejo,
Maks Veber i njihovi brojni sledbenici.
Klasican pristup ne predstavlja mozaik relativno konzistentnih stavova nego
striktno strukturiranu doktrinu.
Red i disciplina su dve osnovne pretpostavke efikasne organizacije, koje se mogu
obezbediti putem hijerarhije. Na drugoj strani je pitanje odgovornosti rukovodilaca
za efikasno upravljanje organizacijom, odnosno za donosenje odluka i stvaranje
organizacione sredine, koja ce podrzati njihovu implementaciju.
Navedeni problemi se mogu generalno grupisati u dva dela, koja čine osnovu za
razlikovanje dve teorije u okviru klasicne skole:
4
teorija naucnog menadzmenta, koja je izucavala probleme organizacije rada
(izvrsna funkcija)
klasicna teorija organizacije, koja je izucavala probleme organizacije
upravljanja (administrativna funkcija).
Naucni menadzment
, kao prvi pristup teoriju menadzmenta,utemeljen je
od strane naucnika, inzenjera, menadzera prakticara koji su istrazivali nacine za
poboljsanje efikasnosti radnika u preduzecima u Americi. Tvorac naucnog
menadzmenta bio je Frederic Tejlor. Kao pristup, imao je dva oblika, i to
menazment rada i menadzment organizacije .
Menadzment rada
Frederik Tejlor
(engl. Frederick
Winslow Taylor; 20. mart 1856 —
21. mart 1915) je bio americki
inzenjer mehanike koji je tezio
poboljsanju industrijske efikasnosti.
Smatraju ga ocem naucnog
menadzmenta. Poceo je kao običan
radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju
skolovao i za relativno kratko
vreme postao inzenjer. Svoja iskustva
i saznanja je, u najvecoj meri, stekao
u industriji celika SAD (Midvel Steel
Company i Bethlehem Steel Company).
Na pocetku rada u celicani bio je orijentisan vise ka tehnickim pitanjima i
istrzivanju rada u pogonu. Radeci jedno vreme kao supervizor i nadzornik
pokusao je da popravi odnose sa radnicima.
Tejlor je shvatio šta iritira radnike i sta ih odvraca od veceg ucinka i veceg
zalaganja u radu: los, neadekvatan menadzment, sa neprimerenim nacinom
postavljanja radnih normi, neprimerenim i nepouzdanim sistemom ocenjivanja
uspesnosti radnika u radu, nedelotvornim konceptom obucavanja radnika i
slicno. Taj i takav menadzment stvara nezadovoljstvo i otpor kod radnika, cija
je prakticna posledica organicavanje njihovog ucinka, tacnije „organicavanje
proizvodnje“ daleko ispod moguće.
Kako je ova pojava nanosila velike stete tadasnjoj americkoj privredi, a
poboljšanjem menadžmenta se mogla otkloniti, Tejlor se prvo angažovao na
njenom resavanju, a zatim i na resavanju drugih problema niske efikasnosti u
radu americkih radnika izazvane losim menadzerskim sistemom.
