ALFA UNIVERZITET
BEOGRAD
FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH
PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA
RUKOVODEĆE KADROVE U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Teorija organizacije
Tema: Klasicna teorija organizacije
Mentor:
Student:
prof ,dr. Velimir Scekic Ziko Sefik
Novi Sad, 2013. Godina
__________________________________________________________________________________
Seminarski rad: Klasična teorija organzacije
1
SADRŽAJ
UVOD
........................................................................................................................................ 3
BIROKRATSKI MODEL RADNE ORGANIZACIJE
....................................................... 4
FREDERIK TEJLOR i ,,NAUČNO UPRAVLJANJE”
...................................................... 5
Problem ,,zabušavanja” radnika na radnom mestu
................................................................ 6
Naučno upravljanje i obično upravljanje (Principi naučnog upravljanja)
............................ 8
ANRI FAJOL i ,,ADMINISTRATIVNO UPRAVLJANJE”
.............................................10
KRITIKA i SUDBINA KLASIČNE TEORIJE ORGANIZACIJE
..................................11
LITERATURA
.......................................................................................................................12
__________________________________________________________________________________
Seminarski rad: Klasična teorija organzacije
2
BIROKRATSKI MODEL RADNE ORGANIZACIJE
U naslovu pomenuti tip organizacije koji je na određeni način i danas zastupljen postojao je i
za vreme Tejlorovog života i ostalih teoretičara klasične teorije organizacije. Ono što
prvenstveno karakteriše ovakav oblik organizacije je vladavina
biroa
(ureda) koji upravlja
celokupnom organizacijom. Konkretnije rečeno, biro je organ koji putem različitih načina
kontroliše i usmerava proizvodne snage smeštene u (proizvodnom) pogonu. Takav organ
sačinjavaju lica koja organizacijom upravljaju putem unapred utvrđenih racionalnih pravila
odlučivanja, a svoj položaj u hijerahiji organizacije pravdaju svojstvom racionalnog vladanja
nasuprot harizmi i tradicijom zadatog statusa vladara, osobinama koje su karakterisale i
određivale legimititet vlasti u predmodernim organizacijama. Pomenuti oblik vladanja
organizacijom, pri čemu se smatra da racionalna pravila odlučivanja prestavljaju
kompetentnost koja organizaciji omogućava porast proizvodnog učinka u odnosu na
predmoderna vremena, predstavljaju oblik birokratske vlasti koji se zasniva na drugačijem
organizacionom poretku nego kakav je on bio u predmodernim društvima.
Maks Veber, kao jedan od prvih društvenih mislilaca koji su istraživali trend birokratizacije,
primetio je da takav model organizacije sadrži sledeće bitne osobine:
-
Organizacioni poredak birokratske proizvodnje je uređen po načelu hijerarhije gde
postoje određeni nivoi i svi akteri se nalaze u odnosu nadređenosti ili podređenosti.
Pripadnost određenom nivou (instanci) podrazumeva vršenje dužnosti koje su
isključivo vezane za taj hijerarhijski položaj u organizaciji pri čemu je ne moguće
preuzimanje i vršenje poslova iz drugih instanci. Takav poredak onemogućava
postojanje ne popunjenih radnih mesta u organizacionoj hijerarhiji.
-
Upravna vlast u organizaciji je konstituisana kao činovnička vlast gde postoji stroga
podela nadležnosti i svako se ponaša prema načelu službene dužnosti. Svaka službena
dužnost je propraćena odgovarajućim nadležnostima i sredstvima prinude kojima se
ostvaruje zadata moć službenika. Ovlašćenja i moć u takvoj organizaciji se
prevashodno baziraju na službeno priznatom znanju koje akteru omogućava
kvalifikovanost za zaduženje koje obavlja u organizaciji. Takva kvalifikovanost se
pravda diplomom ili interno priznatom kvalifikacijom.
-
Efikasnost takve organizacije se omogućava strogom primenom pisanih, opštevažećih
pravila u ponašanju aktera. Takva pravila predstavljaju poslove koje svi akteri
svakodnevno obavljaju, pri čemu ih ona neprestano obavezuju da odvajaju službeno
od privatnog. Da bi birokratska vlast omogućila poštovanje takvih pravila, ona
angažuje radnu snagu koja je obiluje takvom stručnošću koju proverava posebnim
ispitom stručnosti.
__________________________________________________________________________________
Seminarski rad: Klasična teorija organzacije
4
