Fakultet za pravne I poslovne studije dr. Lazar Vrkatić
Seminarski rad
Klasične škole menadžmenta I mogućnost primene u
razvoju teorije I unapređenju prakse HRM u institucijama
bezbednosti
Marijana Jolović
182/14
NOVI SAD, 2015
2
Sadržaj:
Uvod ………………………………………………………3
Istorijski razvoj menadžmenta.............................................4
Klasične škole menadžmenta...............................................4
Mogućnost primene u razvoju teorije I unapređenju prakse
HRM u institucijama bezbednosti
…………….………….…9
Zaključak………………………………………………………..12
Literatura………………………………………………………..14
4
Istorijski razvoj menadžmenta
Kada posmatramo razvoj menadžmenta kroz istoriju, potrebno je da napravimo razliku između
menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma star
proces, dok je kao naučna disciplina znatno mlađi. Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju)
uticali su brojni faktori. Poseban značaj imaju faktori celokupnog društvenog razvoja među koje
se svrstavaju stepen ekonomske razvijenosti društva, kultura, politički odnosi u državi, nivo
razvijenosti pojedinih organizacija i institucija, društvenih grupa, svesti, navike i običaja, morala
i etičkog sistema vrednosti. Pored navedenih faktora i brojni drugi su posredno ili neposredno
uticali na sam proces upravljanja. Time je menadžment, odnosno upravljanje, uticalo na razvoj
društva u kome je nastajalo i razvijalo se kao specifičan proces, ali je i razvoj društva uticao na
menadžment kao specifičnu društvenu pojavu. Menadžment kao metod ili veština upravljanja
vuče svoje korene još od nastanka ljudskog društva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u
neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i određene najjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao
intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnim iskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost
kako bi ih što efikasnije obavio ili ostvario prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je
upravljanje kao složena aktivnost stara koliko i sama ljudska civilizacija.
Prvi pisani tragovi o menadžmentu vezani su za upravljanje javnim radovima, određenim
državnim i vojnim aktivnostima, odnosno crkvenim delatnostima i vezani su za najstarije
organizacije kakve su država, vojska i crkva.
Menadžment u savremenom smislu, nastaje nešto kasnije, tačnije u XVIII veku uporedo sa
pojavom industrijskih revolucija, pojavom industrijskih preduzeća, fabrika, naučno-tehničkog
napretka. Međutim, naučni pristup menadžmentu razvio se tek početkom XX veka sa prvim
radovima Frederika Tejlora (engl. Frederick Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol).
Osnovni pravci u menadžmentu
Menadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača koji su
dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmenta kao
nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta. Možemo reći da su najvažniji
sledeći pravci:
• Klasična škola menadžmenta
• Škola ljudskih odnosa (Teorija međuljudskih odnosa)
• Škola teorije odlučivanja (Bihejvioristički pristup)
